ИПСОС: Већина грађана за КиМ у Србији, али без личне жртве
Косовска Митровица (Фото: РТРС/FB/Косовска Митровица)
Велики број грађана Србије као рјешење види Косово и Метохију у саставу Србије, али већина испитаника није спремна на значајније личне жртве уколико је то услов за рјешавање статуса Косова, показало је истраживање Ипсос Стратеџик маркетинга.
Половина грађана изјавила је да прати дешавања у вези са КиМ, док је исто толико њих навело да их не прати, а већина испитаника није спремна на значајније личне жртве уколико је то услов за решавање статуса јужне покрајине.
Директор Ипсоса Срђан Богосављевић каже да постоји велика конфузија међу грађанима када је у питању КиМ, те да нема прецизних и коегзистентних ставова.
„Међу грађанима не постоји јединствен став које рјешење је у најбољем интересу Србије. Иако највећи проценат грађана вјерује да је то враћање Косова Србији, заступљена су и друга рјешења. Тако је Косово као суштинска аутономија у оквиру државе Србије најбоље рјешење за 26–28 одсто грађана, док је подјела територије између Албанаца и Срба са посебном бригом за права Срба који остају на КиМ и заштитом српских цркава и манастира најбоље рјешење за 15 и 20 одсто грађана“, каже Богосављевић.
Наводи да је питање Косова веома „експлозивна“ тема, која није високо рангирана када је у питању интересовање грађана, осим, каже, ако се нешто деси.
Како каже, економске теме које се тичу питања „како да преживим“ увијек су прве за грађане, па онда друга питања међу којима је и КиМ.
„Грађани немају довољно информација о ситуацији на КиМ“
Истраживање је спроведено на иницијативу Фондације за отворено друштво, а извршна директорка те фондације Јелена Јелинчић каже да 82 одсто грађана не би живело у околностима безбедносног ризика уколико је то услов рјешења за КиМ, док 77 одсто не би прихватило издвајање из плата и пензија за пројекат очувања КиМ.
Када је у питању одржавање референдума како би се решило питање КиМ, она очекује да ће питање КиМ бити постављено заједно са питањем промене Устава.
Наводи и да је могуће да његово одржавање буде неуспешно, док из Ипсоса кажу да, под условом да референдумско питање буде поштено и прецизно дефинисано, решење о признању Косова не би било прихваћено.
Јелинчић подвлачи да грађани немају довољно информација о ситуацији на КиМ.
„Грађане занима, али не знају бројке. Колико Косово кошта Србију, какво је тржиште, како се од Косова може зарадити у слично. Такође, не знају како живе ни Срби ни Албанци, а нарочито Срби јужно од Ибра, јер се увијек говори о сјеверу КиМ“, навела је.
Посебно забрињава, каже, што грађанима и даље није јасно шта значи формулација „нормализација односа“, као ни шта је Бриселски споразум.
Истраживање је спроведено у периоду од децембра 2017. до фебруара 2018. године методологијом истраживања јавног мњења и кризних фокус група, а проценти се у мањем или већем степену разликују у односу на време истраживања.
