ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИСТИНУ О ПОСЛЕДИЦАМА НАТО АГРЕСИЈЕ: Утврдити везу између бомбардовања и еколошког геноцида

На иницијативу више од сто стручњака из различитих профила и припадника Војске Србије могле би да буду испитане последице по људе и животну средину НАТО бомбардовања Србије 1999 године. Предлози и препоруке Иницијативног одбора прослеђени су министарствима здравља и животне средине, а састанак са ресорним министрима предвиђен је 5. октобра. Истовремено, и правници најављују окупљање покретање тужбе против 19 НАТО земаља које су бомбардовале Србију.

Вишегодишња нагађања о последицама бомбардовања могла би да буду доказана или оповргнута. Уколико би постојало координационо тело могло би да утврди везу између бомбардовања и еколошког геноцида: пораст канцерогених обољења, стерилитета и аутоимуних болести.

„Ако су у питању малигне болести вршићемо поређење да ли терапија која је била стандардна и са којом смо имали одерђен степен резултата остао такав после нато бомбардовања, други аспекте је аутоимуне болести, трећи аспект је испитивање стерилитета, посебно мушког стерилитета, који је 100 посто скочио после НАТО бомбардовања“, каже проф. др Даница Грујичић, начелница одељења за неурохирургију Клиничког центра Србије.

Загађеност животне средине могла би да буде испитана математичким прорачунима, на пример колико загађујућих компонената иде у ваздух када гори једна зграда, а колико у уобичајеним индустријским процесима. Испитивање животне средине даје резултате и после дужег временског периода.

„Можете одређеним циљаним истраживањима да утврдите шта је последица бомбардовања или бар добрим делом, а шта је последица неког рада неких фабрика пре или после тог периода. Може се сигурно рећи да су неке последице остале. Та количина испуштена у том временском периоду у та три месеца је огромна, и представља неколико уобичајених годишњих емисија за земљу као што је Србија“, рекао је проф. др Александар М. Јововић са Машинског факултета у Београду.

Одмах после бомбардовања је утврђено је да се контаминација десила у Врању, Бујановцу и Прешеву. Иницијативни одбор тражи подршку државе за истраживање. Врата министарстава здравља и животне средине су отворена за ову иницијативу.

„У међувремену је јавност више пута указивала где је контаминирано земљиште заправо где се догодио злочин и ми потпуно подржавамо јавност да се сваки податак зна не само за радијацију и контаминацију него и за било којим другим загађењем, ми једва чекамо да се комисија на овај или онај начин формра, учествоваћемо у томе разуме се“, каже Горан Триван, министар заштите животне средине.

Формирање координационог тела требало би да омогући прикупљање података на једном месту и организује анализе концентрације тоскичних материја у ваздуху, води, земљишту и храни. После утврђивања колико је загађујућих компонената завршило у животној средини епидемиолози, лекари и токсиколози утврђиваће како је то утицало на здравље.

Потом би могла да уследи акција економиста и правника да би утврдили вредност уништених постројења. Ово је шанса и да Србија буде извор података у научном свету.