Овога пута, ставићемо по страну то што огромна већина Срба, са обе стране Дрине, поређење њихових политичких лидера са Путином може да доживи искључиво као похвалу.
Поента је, да се покушава на Балкану, створити матрица у којој постоје мали Зеленски и мали Путини, а то представља директну Западну претњу Београду и Бањалуци да ће, „као путиновци“, бити проказани и изоловани уколико се потпуно не одрекну интереса свог народа и своје државе.
Дакле – порука евроатланских креатора балканске политике је: Или сте са нама или ћемо на вас гледати као на Владимира Путина.
Тако је, током недеље иза нас, председник такозване Косовске скупштине Глаук Коњуфица затражио да се и председнику Србије Александру Вучићу – „суди као Путину“, за кога је Међународни суд правде недавно издао мега-бесмислени налог за хапшење.
Готово истовремено, а у политици тешко да постоје случајности, амерички државни секретар Ентони Блинкен објавио је пост на друштвеним мрежама којим је Милорада Додика, председника Републике Српске директно упоредио са Путином.
„Напади Милорада Додика на основна права и слободе у Републици Српској покузују да је он на ауторитарном путу председника Путина“, рекао је Блинкен.
Уследило је затим, и формирање неформалног савеза – „балканске четворке“ коју чине Албанија, Косово, Северна Македонија и Црна Гора, а порука је да су то земље које сто посто подржавају ЕУ и НАТО санкциону политику против Русије.
У преводу, то је савез у коме нема места за Србију и Босну и Херцеговину у којој је РС, јер ту постоје „балкански Путини“, (читај Вучић и Додик), који не преписују слепо Западну агедну, воде рачуна о сопственим националним интересима и имају аутентичан и избалансиран приступ према сукобу у Украјини.
Вишњицу на нову евроатлантску торту ставио је Аљбин Курти који је поручио да неће дозволити Александру Вучићу ни да уђе на територију Косова уколико то председник Србије буде тражио.
Дакле, на делу ће применити политику „изолације“ према „српском Путину“, јер он, „мали Зеленски“ представља велику жртву док свакодневно са својим полугама и екстремистима, хапси, тамничи, прогања и пљачка косовске Србе.
И још нешто Запад хоће да нам поручи овом новом игром.
Као што за њих нису постојали Мински споразуми за Украјину јер је против Путина све дозвољено, тако и на Косову не постоје потписани Бриселски споразуми, не постоји обавеза да се на основу њих формира Заједница српских општина, јер је са друге стране „мали Путин“.
По истом принципу, не постоји ни слово Дејтонског споразума, јер против „Милорада Путина“ могу да се користе сва расположива средства, па и кршење тог темељног документа на ком почива Босна и Херцеговина.
Закључак је јасан и недвосмислен:
Само уколико Вучић и Додик потпуно прегазе све црвене линије националног достојанства, само уколико предају Косово и утопе Републику Српску у унитарну Босну и Херцеговину, само уколико примене и оно што нису потписали ни прихватили, ако то Запад од њих тражи, само ако постану жестоки непријатељи Русије, добиће обојица почасну титулу – Балкански Зеленски.
Ако наставе путем који су кренули, носиће етикету – путиноваца.
На велико задовољство огромне већине грађана Србије и Републике Српске.
