ХРВАТСКА СЕ ПЛАШИ „БРАЋЕ ПО ОРУЖЈУ“: Шта све опасно Чеку може да открије

Хрватска је косовске Албанце називала „браћа по оружју“, па зато и не чуди што су за укидање Специјалног суда за злочине ОВК. Тај захтев се „случајно“ поклопио са подизањем оптужнице против Агима Чекуа, држављанина Хрватске и власника генералског чина хрватске војске који је добио од Фрање Туђмана.

Ово је заједнички закључак саговорника Спутњика на реакцију Хрватске изнету на састанку држава чланица ЕУ, а везано за укидање суда у Хагу. Наиме, коментар наших саговорника је да Чеку лако може да повеже Хрватску и ОВК.

Хрвати су Албанце звали „браћа по оружју“

Саво Штрбац, председник „Веритаса“ подсећа да је Чеку послат као припадник војних формација Хрватске на Косово где је 1999. године постављен за шефа штаба ОВК, заменивши Сулејмана „Султана“ Селимија.

„Чеку је неко ко је рањен у хрватској војној акцији „спржена земља“ у Медачком џепу, Масленици, због чега је и добио чин од Туђмана. Није тајна да су многи Албанци ратовали у Хрватској под његовом командом. Чеку је командовао паравојном формацијом Зенге 1991. године која је одговорна за отмице, убистава и масакр Срба у Госпићу. Исти ти Чекуови саборци рат су наставили на Косову само под капом ОВК на Косову,“ каже Штрбац.

Он напомиње да је Чеку своје искуство из рата у Хрватској и начина на који су се чинили злочини над цивилним становништвом „понео са собом у ОВК“, због чега је сада и оптужен.

Владимир Лазаревић, пензионисани генерал-пуковник Војске Југославије и командант Приштинског корпуса ВЈ за време рата на Косову и Метохији и НАТО бомбардовања СРЈ, каже да је, када се стеже обруч око терористичких вођа из ОВК, забринутост код Хрвата очекивана.

Чекуове Зенге снајперисти на Кошарама

Током рата на Косову били су и припадници „Зенги“ или „пси рата“, како су себе звали, који су се борили на страни ОВК. Тачније, само су узвратили Албанцима услугу за њихову борбу у хрватским рату.

„Имали смо прилике да се са њима срећемо на Кошарама где су деловали као снајперисти, али и широм Косова. Било је Хрвата који су били на страни ОВК, који су деловали на самом Косову, али их је било и у Албанији где су били под руководством НАТО специјалаца,“ присећа се генерал Лазаревић.

Он истиче да лако може да се деси да Чеку на суду кроз своје сведочење компромитује Хрватску.

Демо Бериша, пензионисани припадник ЈНА, а сада председник Матице Албанаца у Србији сматра да у Хрватској преовладава страх да у процесу против Чекуа може да „исцури“ нешто што не би желели да се сазна.

„Циљ Хрватске јесте да се његовим појављивањем пред Специјализованим судом избегне део који га повезује са ратовањем у Хрватској као и обуке које је имао са припадницима ОВК на хрватском тлу. Тако да је страх оправдан,“ верује Бериша.

Списак злочина Агима Чекуа

Иначе, пред Судом за ратне злочине у Београду, Агим Чеку је по командној одговорности осуђен на 20 година затвора за ратне злочине које је извршио над Србима и другим неалбанским становништвом на КиМ. Теретио се за убиство 669 Срба и 18 неалбанаца. У оптужници се тврдило и да су од почетка 1998. до првих дана 2000. Хашим Тачи и Агим Чеку, у спрези с другим припадницима тзв. ОВК и наоружаним албанским групама, а у оквиру кампање прогона и етничког чишћења, планирали и изводили терористичке акције на КиМ, у којима је погинуло или је тешко рањено на стотине цивила-неалбанаца из свих делова друштва, укључујући жене, децу, старе и немоћне. Све акције биле су у организацији начелника Штаба ОВК Агима Чекуа.

Чекуове трупе у Хрватској су током 1993. и 1994. Године, како се сумња, починиле многе злочине над српским становништвом, о чему сведочи и Скот Тејлор, бивши припадник канадске јединице Унпрофора. Тејлор је једном приликом рекао: „Многи канадски мировњаци су присуствовали злочинима које су починиле Чекуове трупе и сахрањивали језиве остатке тела“.

Неке стране обавештајне службе описују Чекуа као планера масакра над српским цивилима у зонама под заштитом УН у периоду од 1993. до 1995. године када је именован за шефа штаба Војне Области Госпић. У овом округу, он командује акцијом „Олуја“, августа 1995. године.