Ход по ивици ножа: Шта је позадина посете Ескобара и Лајчака Београду

Штура оцена председника Србије Александра Вучића да су разговори с европским и америчким представницима Мирославом Лајчаком и Габријелом Ескобаром били искрени и коректни значи да договора о расплету кризе на Косову и Метохији нема и да се преговарање наставља, оцењује професор Стевица Деђански.

Састанак председника Вучића с Лајчком и Ескобаром у Београду уследио је након „рутинске посете“ америчког изасланика Приштини, где се нашао у тренутку када су тензије на северу Косова на ивици ерупције. Из Приштине Ескобар је поручио да се САД категорички противе могућности повратка српских снага на територију Косова, реагујући на најаву да ће Влада Србије сутра донети одлуку да такав захтев упути Кфору.

Засад без саопштења

Иако саопштења после трилатералног састанка српског председника и Лајчака и Ескобара није било, они су се на друштвеним мрежама огласили речима да је разговор био отворен и коректан.

Професор др Стевица Деђански сматра да немање заједничке изјаве после састанака значи да ћемо резултате овог сусрета још сачекати, највероватније после нових састанака који ће уследити.

„Што значи да ће се овај процес преговарања наставити а што показује да још није дошло ни до никаквог договора, сем што је дипломатски речено да је састанак био конструктиван,“ каже Деђански.

Деђански указује и да је амерички изасланик дао и неке изјаве које се могу позитивно оценити.

„Председник Вучић је врло експлицитно рекао пред почетак састанака шта ми тражимо при чему је на прво место ставио безбедност Срба на КиМ, и са те стране имамо охрабрујућу изјаву заменика помоћника америчког државног секретара Габријела Ескобара да Кфор има мандат да штити Србе,“ напомиње Деђански.

Или Кфор или наша војска

У том смислу очекујемо, додаје наш саговорник, да он као представник Америке ако каже тако нешто на известан начин сноси и одговорност да не дође до ескалације сукоба. С друге стране, Деђански не искључује да су ове Ескобарове речи последица одлуке Србије да затражи повратак наших снага безбедности, како је и предвиђено Резолуцијом 1244.
„Могуће да је он то рекао због тога али нама и јесте циљ да осигурамо безбедност за Србе на КиМ а то можемо да урадимо или ми, или они. Зато верујем да је његова реакција последица наше акције,“ каже он.

То свакако не значи да, закључује он, ми треба да одустанемо од наше намере да инсистирамо на повратку наше војске и полиције на КиМ по Резолуцији 1244.

Владислав Јовановић, дипломата у пензији, подсећа да Ескобар није ниједном речју осудио понашање Приштине према Србима на северу Косова па зато сликовито описује нашу ситуацију речима да су нам „ставили омчу око врата која је још лабава, али коју полако затежу преко свог човека на терену, Аљбина Куртија“.

Страх од повратка на Резолуцију 12 44

„Они (Запад) сматрају да је стање на терену превазишло Резолуцију 12 44 по којој 1000 припадника српских безбедносних снага има право на повратак на Косово и Метохију, и да Косово није више под старатељством Србије, нити је више јужна српска покрајина него је независна држава, која има подршку неких држава и која је пред вратима уласка у ЕУ, Савета Европе и НАТО-а. Они хоће да се то убрза и да се Србија натера да то прихвати,“ објашњава Јовановић.

Због тога, додаје Јовановић, верују да Резолуција 12 44, коју су својевремено и сами потписали, постоји само формално а да је на терену превазиђена следом догађаја и да је непотребно позивати се на њу.

„Курти, с друге стране, не може да уради више од онога што му заповедају, осим да ту омчу коју сам поменуо притеже, и да се заједно са другим облицима упозоравања, застрашивања и притисака над Србима убрза наша одлука да прихватимо тај план такозване двојке, или петорке, или уједињене Европе. А то је да у што краћем року прихватимо њихово свршено злочиначко дело да је Косово заиста држава,“ упозорава Јовановић.

Циљ да Србија прихвати услове Запада

Све испод тога, додаје Јовановић, јесу помоћни облици стезања, слабљења, изнуривања, застрашивања и припремања наше јавности да нам је боље да се „решимо“ разлога (Косова и Метохије) зашто нас стежу и да олакшамо њима ствари.

„Све се то припрема да ми полако и систематски еродирамо, значи политичи, психолошки, концептуално и геополитички. А нашу јавност заплашивањем ратом да попусти у свом отпору према Западу и да прихвати услове сарадње које Запад нуди а то је напуштање Косова и пуно вазалство,“ каже наш саговорник.

У осврту на састанак који је Ескобар на Косову и Метохији имао са челницима Српске листе, Јовановић каже да је у питању чиста политичка козметика, јер би у супротном Куртију забранио да попуњава места у својој влади Србима који нису легитимни представници српског народа.

„Они то увек раде ради оптичке слике равноправног уважавања учесника. Српска листа је ипак представник српског идентитета тамо, а Америка претендује да је она само помиритељ. И да ти разговори треба да убеде обе стране да је споразум о нормализацији једини прави исход и да ми треба полако да сазревамо и да се примичемо том степену зрелости да прихватимо тај излаз као једини могући спасоносни,“ објашњава Јовановић.

„Очински савети“ Ескобара Србима

Јовановић каже да је Ескобар сигурно и Приштини и Србима дао „очински савет“ да се много не прегрејавају и смире ситуацију, али све у циљу да се убрза процес нашег прихватања независности Косова.

„Они хоће да скрше нашу моралну структуру, јер ако нас стално плаше ратом, ако људи страхују шта ће бити сутра – све су то психолошке игре које треба јавност да припреме да напусти садашњи званични јавни став да Косово и Метохија није на продају“, истиче Јовановић.

Њихов је циљ да нас заморе, исцрпу, закључује Јовановић, и то чине на разне начине па и тренутно стварањем привида стања рата, што је ход по ивици ножа.