Хоћемо ли Србију или Београдски пашалук: Држава је пред дугорочном и суштинском одлуком

Одлучујући о санкцијама Русији, ми дугорочно одлучујемо да ли желимо да останемо Србија или пристајемо да се претворимо у Београдски пашалук, са мањим степеном аутономије и националног самопоуздања него што га је имао онај оригинални пашалук у 19. веку

Када захтеве које су САД ставиле пред Србију креативни тумачи објашњавају економским бенефитима и „будућношћу наше деце“, они намећу закључак да би – одрицањем од територијалноиг интегритета и увођењем санкција Русији, Србија донела храбру и разумну одлуку. Зашто је понуда Запада упућена Србији – све за ништа – у најмању руку непристојна, те шта се заправо крије иза прича о евроинтеграцијама и стандарду обичног човека?

Тврдња која не одговара истини

Два месеца сукобу у Украјини, показало је, каже писац Слободан Владушић, да присуствујемо рату између Нато и колективног Запада на једној страни и Русије на другој страни. Извесно је, каже, да економске санкције које је ЕУ увела Русији, имају врло озбиљне и врло негативне последице и за грађане европских земаља и да у великој мери урушавају и оно на чему се темељио престиж ЕУ, а то је станадард обичног човека.

„Сасвим сам сигуран да ће квалитет живота у наступајућем времену опадати и у Србији, било да Србија уведе санкције Русији, било да то не уради. Дакле, тврдња да можемо да сачувамо садашњи животни стандард, уколико уведемо санкције Русији не одговара истини. Извесно је да ћемо живети лошије, то је неминовно“.

ЕУ ни себи не може да помогне

Уколико уведемо санкције Русији, извесно је, сматра Владушић, да нећемо добити ништа опипљиво, јер ЕУ ни себи не може да помогне, а у време када је могла да нам помогне, није показивала жељу да то уради.

„Процес приступања ЕУ је практично стопиран, а само чланство у овој организацији данас не изгледа више онако привлачно као деведесетих година прошлог века“.
Друго и важније питање је шта ћемо изгубити уколико уведемо санкције Русији?

Запад би завршио процес започет деведесетих

Владушић каже, за почетак, приступ јефтиним енергентима, без чега српска економија губи сваки смисао.

„Друго, губимо руску међународну подршку коју Србија сада има, што значи да нећемо бити у стању да бранимо Kосово, нити Републику Српску. Уколико бисмо увели санкције Русији, Запад би могао да у блиској будућности искористи незаинтересованост Русије за Србију и да заврши један процес који је започео деведесетих година прошлог века, а наставио се и после 5. октобра, признањем Kосова, сецесијом Црне Горе и стварањем антисрпског идентитета у Црној Гори и непрекидним притисцима на Републику Српску како би се смањиле њене надлежности“.

Српски народ био би талог Европе

Завршетак тог процеса је, каже, Србија сведена на Београдски пашалук чиме би се српски народ претворио у талог Европе.

„Kоме би се српска власт тада могла обратити за помоћ? Никоме. И пошто не би имало никакву руску подршку, као противтежу Западу, по логици ствари, власт у том пашалуку би тада била у потпуности компрадорска, корумпирана и антисрпска, а живот обичног човека би мало вредео у сваком смислу“.

Русији не треба Београдски пашалук

Разуме се да ће, каже Владушић, Запад притискати Србију да уводе привредне санкције Русији, и ти притисци ће негативно утицати на живот грађана: и ми ћемо, као и цела Европа живети лошије.

„Ако је већ нужно да нам санкције нешто узму, хајде да онда сачувамо бар нешто што нам може помоћи у будућности, а то је разумевање Русије. Русији је потребна једна нормална, развијена и стабилна Србија на Балкану, Србија која би сачувала своју мултивекторску спољну политику. Русији укратко, није потребан Београдски пашалук“.