ХЛАДАН ТУШ МЕРКЕЛОВЕ ЗА СРБИЈУ И КОМШИЈЕ: Ово је пет најважнијих закључака самита у Софији

ИСКРА на Фејсбуку

(Београд) Фото: РТРС

Овогодишњи Самит ЕУ и земаља Западног Балкана, одржан у Софији протекао је уз пуно „топлих речи“, али мало реалних обећања за земље које се надају чланству у Европској унији, наводи сајт „Политико“.

Пре 15 година лидери ЕУ рекли су својим колегама из западног Балкана на самиту у Солуну да сви они треба да буду заједно – а њихове земље би једног дана могле да се придруже Европској унији. Али само једна од тих земаља, Хрватска, постала је чланица ЕУ, док су друге остале изван граница ЕУ.

Сада, узнемирена растуц́им утицајем Русије, Турске и других на југу континента, ЕУ је Западни Балкан вратила на дневни ред и одржала самит у бугарској престоници у четвртак како би покушали да се поново успоставе односи са шест земаља региона, наводи „Политицо“.

Скуп се завршио топлим речима председника Европског савета Доналда Туска, председника Комисије Жан-Клод Јункера и бугарског премијера Бојка Борисова о јачању веза са овим регионом који су ратови и грађански немири деведесетих опустошили и који се сада бори са корупцијом, организованим криминалом и слабим демократским институцијама.

Међутим, француски председник Емануел Макрон је за регион спремио „хладан туш“, инсистирајуц́и на томе да се ЕУ прво фокусира на реформу саме себе, пре него што започне било каква додатна проширења. А бојкот шпанског премијера Маријана Рахоја због присуства Косова, који Шпанија и још четири друге државе ЕУ не препознају, био је подсетник на друге поделе над овим регионом.

1. Будући чланови ЕУ? Све је у перспективи

На самиту је изражена једногласна подршка „европској перспективи“ Западног Балкана. Међутим, како пише „Политико“ таква порука више нема универзалну подршку међу чланицама ЕУ. Неколико влада није уверено да све земље у региону припадају њиховом клубу.

С друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел, која је постала шампион Западног Балкана, говорила је о „јасној перспективи чланства“, а аустријски канцелар Себастијан Курц је говорио о напретку на путу земаља у Европску унију. Међутим, Макрон је радије говорио о томе да Западни Балкан треба да иде уз Европу, али није навео да ли тиме мисли да треба да буде део Уније нити када би то могло да се деси.

2. Тирана и Скопље „остављени да се зноје“

Европска комисија препоручила је почетак преговора о чланству и за Албанију и Македонију, али кључни лидери ЕУ нису били спремни да подрже тај став у Софији.

Време за ту одлуку би требало да дође у Бриселу у јуну, али ц́е оба кандидата морати да раде много више да би имали шансе за почетак преговора.

Македонија мора да реши дуготрајни спор са Грчком око имена земље, а Албанија је под притиском да се обрачуна са проблемима организованог криминала и њених илегалних имиграната.

Албански премијер Еди Рама изразио је фрустрације због нових услова који су му наметнути и пре него што преговори уопште почну.

– Процес је постао све тежи и све непредвидљивији за земље – рекао је он. Међутим, упркос скептичним коментарима Макрона и других, Рама је рекао да је „пун нерегије“ због перспективе Албаније након самита.

Након састанка с његовим грчким колегом Алексисом Ципрасом, македонски премијер Зоран Заев изјавио је да се две земље надају да ц́е пре јуна самита достиц́и решење за спор око имена.

– Али то зависи од обе стране. То зависи и од пуно других учесника – председника држава, лидера опозиције, других политичких лидера и на крају грађана обе земље – рекао је Заев.

3. Нико се неће учланити у скорије време

Јункер је прошле године изненадио све када је сугерисао да би Србија и Црна Гора, које су већ у процесу преговора, могле да постану чланови блока о 2025. године. Званичници ЕУ су рекли да тај датум треба да служи као подстицај лидерима Западног Балкана да убрзају реформе. Међутим, многе владе држава ЕУ су рекле да је то подигло нереална очекивања у региону.

На питање шта мисли о Јункеровој циљној години, Меркелова је рекла: „Не мислим ништа о том датуму“.

„Чланство мора бити засновано на чињеничном напретку. Не ради се о временском хоризонту, вец́ о томе шта је постигнуто – у владавини права, у борби против корупције и другим условима као што су гранични спорови – рекла је она.

4. Косовска загонетка опстаје

Како пише „Политико“, иронија је да једна од држава која највише главобоља задаје Западу на Балкану, не би ни постојала без интервенције Запада.

НАТО бомбардовање 1999. је довело до тога да је Косово 2008. прогласило независност. Међутим Београд и даље Косово сматра својом „одметничком провинцијом“, а и због противљења Русије и Кине Косово не може да се учлани у Уједињене нације.

Чињеница да пет држава ЕУ не признаје Косово, оваква окупљања чини још компликованијим. У декларацији из Софије је наведено да су „шест балканских држава“ описане као „партнери“ да би се избегло провоцирање оних који Косово не сматрају државом и лидери Западног Балкана су представљени без титула као што је „председник“, наводи „Политико“.

ЕУ је јасно ставила до знања да ни Косово нити Србија немају шансе да уђу у блок док не реше своје спорове. Али је то веома компликовано.

5. Борисов упоредио Балкан са Словачком

Домаћин самита Бојко Борисов је покушао да се супротстави ставовима Западне Европе према Балкану.

Он је рекао да када би цео Западни Балкан био једна држава, њен БДП би био око 96 милијарди евра, исти као од Словачке, а њена популација би била мања од румунске.

– Да ли је то велики страх? Да ли је то оно што прети Европској унији – упитао је он на завршној конференцији за медије.

Чак је и Туск, који је био веома заинтересован за регион, осец́ао да мора да истакне да је његова недавна историја била прилично мрачнија и сложенија од Словачке.

– Када су у питању невоље по глави становника, западни Балкан је много вец́и него, на пример, Немачка и Француска заједно – рекао је Туск.

Брнабић: Фокус ЕУ усмерен на Западни Балкан

Сумирајући посету Софији, премијерка Србије Ана Брнабић каже да је веома важно што је самитом „ЕУ-Западни Балкан“ регион и његово прикључење Унији у фокусу ЕУ.

– То је тема која је наком самита остала као незаобилазна тема ЕУ, и надам се да ће остати горућа и за Аустрију која преузима председавање ЕУ од Бугарске – казала је она.

Брнабић се захвалила на подршци бугарском премијеру Бојку Борисову и његовој земљи, коју је пружио Србији на самиту.

– Видели смо да је Србија имала једно од најутицајнијих места на Самиту јуче, а то се наставило и данас. Мислим да је томе јако допринео лично Борисов – указала је Брнабић.

Истакла је да је Бугарска постигла оно што је желела и обећала, а то је да је фокус председавања ЕУ усмерен на Западни Балкан. Рекла је да је са Борисовим разговарала око најважнијих заједничких пројеката, а то су гасна интерконекција, као и завршетак источног крака Коридора 10. Она је истакла да је разговарала и о спремности свих страна на компромис у вези са Косовом и Метохијом.

blic.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.