Хил покушава да постане управник Србије

Кристофер Хил по ко зна који пут излази из дипломатског формата који су у опису његовог радног места – својим поступцима и изјавама он покушава да постане нека врста управника Србије. Последња Хилова изјава није прва која је неинтелигентна, сматра публициста Игор Ивановић.
Хил је, подсећамо, у дебати „Демократска отпорност, владавина права и економска сигурност: Преглед политичких опција за Западни Балкан“, истакао да међу онима који се на улицама боре против литијума има много оних који подржавају Русију. Према његовим речима, нема сумње да Србија иде ка Западу, али да у протестима против литијума види и борбу против тог пута.

Промашена тема – протести су ширег карактера
„Очигледно је да су протести против литијума ширег карактера и да се не могу поделити по тој класичној вредносној линији која постоји код нас – прозападни и проруски. Напротив, много прозападних странака – као што је организација Саве Манојловића или Проглас – налази се активно на тим протестима и преко протеста покушавају да повећају свој рејтинг јер је јасно да је огромна већина народа у Србији против копања“, категоричан је Ивановић.

С друге стране, познато је да припадници америчке администрације истовремено седe у управним одборима великих корпорација – тако да овакве изјаве могу да буду мотивисане и личним интересом. Према Ивановићевим речима, држава Србија морала би да реагује на сличне Хилове иступе.
Мрежа инсинуација и спинова исплетена око зрнца истине
Оно што је америчком амбасадору Кристоферу Хилу промакло када је рекао да на протестима против литијума има много оних који подржавају Русију је то да на протестима учествују сви – и проруски и прозападно оријентисани грађани. Оваквом „подршком“, Хил у шкрипац доводи и власт и опозицију.

Хилова изјава је чињенично погрешна, или намерно или нехотице, с обзиром да дефинитивно не одговара истини, каже главни уредник „Нове српске политичке мисли“, Ђорђе Вукадиновић.
Поставља се питање да ли Хила погрешним информацијама неко намерно снабдева, у шта Вукадиновић, како каже, сумња. Много је вероватније да први човек америчке амбасаде у Србији зна како стоје ствари. Оваквим изјавама Хил даје додатну подршку актуалној власти и самом пројекту ископавања литијума у Србији, истовремено „пријатељски упозорава“ на „опасност са Истока“.

„У антилитијумским протестима свакако учествују људи који су и против Запада и против ЕУ и за Русију. Као што их има и у читавом српском друштву, логично је да их има и на протестима. То је то зрнце истине, односно тачног у Хиловој изјави око чега је он онда исплео читаву мрежу инсинуација и намерних спинова“, наводи Вукадиновић.

Протести укључују јако много грађана који су антизападно и антиевропски усмерени, али међу организаторима, преко говорника и самих учесника има и завидан број изразито проевропских странака и појединаца. Испада да је Хилова изјава поједностављена, једино је питање да ли је намерно или ненамерно тако пласирана, додаје он.

Ма колико овакве изјаве на први поглед изгледале пријатељски и благонаклоно интониране, оне према мишљењу нашег саговорника значе додатну врсту притиска на српску власт. И то не само по питању ископавања литијума у Србији, за који су, а то смо могли да чујемо из уста многих високих западних званичника, западне владе изразито заинтересоване.

Оно што је вероватно непријатно и неугодно за уши Кристофера Хила и других посматрача, ова платформа није нужно антизападна, али свакако није прозападна на, како Вукадиновић напомиње, на поданички, квислиншки начин који највећи део западних политичких фактора очекује и једино признаје и прихвата.

„У том светлу, он оваквим изјавама, која није ни прва ни последња, доводи у тежак и незгодан положај и прозападну и искрено проевропску опозицију јер се на тај начин они гурају на страну којој реално не припадају и бивају жигосани, сумњичени као проруска „експозитура“, што у великој мери не стоји ни за ове друге демонстранте, који јесу искрено происточно или антизападно настројени. Поготово не стоји за Драгана Ђиласа, Зелено-леви фронт, Еколошки устанак, Србија центар и друге странке које су ту окупљене“, наводи Вукадиновић.
Тако је Хил довео у шкрипац и власт и прозападну опозицију, коју гура од себе проглашавајући их „сумњивим лицима“.