Хероји са Кошара за РТ Балкан: И данас бисмо учинили исто
Читавих 67 дана те 1999. године српски граничари, специјалне јединице Војске Југославије и добровољци бранили су караулу Кошаре и околне висове од насртаја тзв. „Ослободилачке војске Косова“, албанске пешадије и артиљерије, и НАТО бомбардера.
Генерал Божидар Делић дао је чувену наредбу: „Нема назад, иза је Србија“.
О догађајима пре 27 година, за Јутро на РТ Балкан су говорили Дејан Благојевић и Мирослав Ивановић, два хероја са Кошара.
Благојевић је био резервиста 63. падобранске бригаде, који се вратио у јединицу по почетку НАТО агресије. Са својом борбеном групом био је првобитно на граници према Македонији, а онда су добили наређење да иду на Кошаре, да врате караулу од такозване ОВК.
„Најтежи тренутак је била битка за Маја Главу“, сећа се Благојевић, говорећи о вису који је заузео непријатељ. „Борба је трајала неких шест-седам сати. Минобацачке гранате су падале на нас, на стотине“.
„Остали смо прибрани до краја“.
Ивановић се јавио у добровољце из Врдника. Са групом Сремаца је распоређен на линију између карауле и положаја 125. Моторизоване бригаде, која је била под сталним нападима Албанаца.
Мислили су да је најтеже било у првих неколико дана, без опреме која још није стигла. Нису смели да пале ватру, да не буду откривени. Када је кренула артиљеријска паљба, многи добровољци су одлучили да се повуку. Команда је рекла да им је дозвољено да иду.
Када је о томе питао капетана, сећа се Ивановић, овај му је одговорио: „Не бирамо ми битке, битке бирају нас“.
Ивановић је на Ђурђевдан рањен приликом акције извлачења бестрзајних топова са ничије земље. Каже, поломио је кључну кост када се возило у којем се налазио преврнуло у повратку.
Свега неколико дана касније, 11. маја, било је највише губитака када су НАТО авиони засули положај касетним бомбама после пораза „ОВК“.
Благојевић се сећа да су пре тога били на положају четири дана и четири ноћи, без хране и воде, са ограниченом муницијом: „Да вратимо нашу територију.“
Успешно су се пробили до непријатељских ровова. И онда, када су кренули у заслужену ротацију а у смену је дошла редовна војска, тада су пале касетне бомбе.
„Ми смо били спремни да се боримо до краја“, сећа се Благојевић. Није хтео да опише како се осећао после објављивања примирја, када је војска добила наређење да се повуче са Косова и Метохије.
И један и други кажу да им није жао, да би и данас бранили отаџбину.
„Увек“, рекао је Благојевић.
„Ево одавде, одмах“, каже Ивановић.
Ивановић се присетио да га је, ноћ пред одлазак у добровољце, питао пријатељ из Врдника, студент, када планира да се врати.
„Не идем ја на море, идем у рат“, одговорио је.
После, када се вратио, исти човек га је питао зашто је уопште ишао.
„Да би ми срце било на месту“, вели Ивановић.
У борбама за Кошаре погинуло је 108 припадника Војске Југославије, од којих 24 добровољца. На њих је насртало најмање 1.500 припадника „ОВК“, потпомогнутих НАТО авијацијом. Нису прошли.
