Због речи „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“, и пожртвованости када је из кокпита извукао младог колегу и полетео пут родног краја, Ваљева, које су засипале НАТО бомбе, пилот Миленко Павловић је херој чији подвиг памтимо већ 25 година.
Нажалост, у борби против 16 авиона НАТО алијансе, Павловић је херојски изгубио живот после 12 минута лета и борбе у „мигу-29“ с неисправним радаром.
Командант 204. ловачког авијацијског пука Војске Југославије, бранећи „Крушик“ и своје млађе колеге, присутнима у оперативном центру на питање „да ли види непријатељски авион“, одговорио је: „Видим их, али виде и они мене!“
Завладао је тајац, а пре него што је ишчезао са радара његове последње речи биле су: „Имају ме!“
Делови погођене летелице којом je храбри пилот пилотираo пали су у Бујачић, предграђе Ваљева.
Сахрањен је 6. маја 1999. на Новом бежанијском гробљу. Главна улица у Батајници, која води од центра села до аеродрома понела је име пуковника Миленка Павловића.
Војни аеродром „Батајница“ од 2019. године носи назив „Војни аеродром пуковник пилот Миленко Павловић“.
У његовом родном месту, Горњем Црниљеву код Осечине, у спомен-комплексу које носи име „Миленко Павловић“, а у музејској поставци су његове личне ствари.
Посмртно је унапређен у чин пуковника. За живота је био носилац бројних одликовања.
Постхумно су му додељени златна летачка значка, орден за храброст и орден Светог владике Николаја.
Радио-телевизија Србије је на годишњицу бомбардовања 2006. године емитовала документарни филм о Миленку Павловићу „Лет у смрт“, ауторке Слађане Зарић.