Хелсиншки одбор: Не постоји ниједан разлог да се српски идентитет штити од латинице

* ХО тврди: „Не постоји ниједан разлог да се ћирилица штити од Срба који су латиницу изабрали за своје писмо… Проглашењем за једино и аутохтоно српско писмо, ћирилица би постала фактор снажне националистичке мобилизације и средство принуде и застрашивања грађана свиме што надилази уске етничке границе и повезује људе“

* ФАКТИ: Уз ово уже – са свим лепотама и предностима двописмености и слободног бирања између ћирилице и латинице – Србија и Срби су се пењали дуже од века и стигли дотле да ћирилицу и с њом повезани део националног идентитета мораују бранити законским мерама. Иако му нико није бранио нити ће бранити да се и надаље служи и латиницом и политичком латиницом, Хелсиншки одбор лукаво тврди да ће ћирилица – ако Скупштина прихвати предложени законски текст – постати фактор „снажне националистичке мобилизације и средство принуде и застрашивања грађана“. Другим речима: застрашује грађане Србије који се служе латиницом, иако не треба научно доказивати да се Срби неће одрећи латинице и због великих страних језика, и због науке, и због компјутера и интернета…

ХЕЛСИНШКИ одбор за људска права позвао је данас посланике Народне скупштине да одбаце Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма наводећи да Србији није потребан закон који дискриминише и дели грађане тако што ће из јавног живота протеривати латиницу и нудити пореске олакшице онима који користе ћирилично писмо.

       Како се наводи, усвајање Предлога закона о ћирилици захтевало би и значајна средства за његово спровођење уз оцену да државни органи, привредна друштва, јавна предузећа, струковна удружења, као и сви други наведени у Предлогу закона могу успешно функционисати уз употребу оба писма.

    „Не постоји ниједан разлог да се ћирилица штити од Срба који су латиницу изабрали за своје писмо, као што не постоји ниједан разлог да се национални идентитет штити од латинице“, наводи се у саопштењу.

Додаје се и да је проглашењем за једино и аутохтоно српско писмо, ћирилица постала фактор „снажне националистичке мобилизације и средство принуде и застрашивања грађана“ свиме што надилази уске етничке границе и повезује људе.

„Питање ћирилице Влада Србије третира као политичко питање, а не као културно. Политичка елита којој је стало до грађанске добробити и културног напретка Србије у двописмености српског језика препознаје културно добро које треба чувати и унапређивати. Нема закона и санкције који могу грађане снажније везати за неко писмо од добровољног и слободног избора“, истиче се у саопштењу.