Уколико САД, ЕУ и НАТО правовремено не обнове обећани ангажман на Балкану, Србија и други регионални лидери ће наставити своје политике које ће трајно дестабилизовати Балкан, а сви напори да регион превлада прошлост и крене путем европеизације пашће у воду, оцењује се у новом издању Хелсиншког билтена, који издаје Хелсиншки одбор за људска права у Србији.
„Као централна земља на Западном Балкану, Србија, неспособна да направи биланс и реформски искорак, држи цео регион као таоца својих аспирација, сада представљених као ‘српски свет’, посебно у односу према БиХ и Црној Гори“, наводи се у Хелсиншком билтену.
Додаје се да, уместо нормализације односа, Београд својом политиком „заштите српског народа“ и спречавањем интеграције његових припадника у матичне земље, у суштини подстиче тензије говором мржње и демонизацијом свих суседних народа.
„Сасвим је споредно која је опција тренутно на власти, јер се разликују само по методу, али суштина је иста. Актуелна власт је до краја оголила ту стратегију и на неки начин отворила очи свима, како суседима тако и Западу. Србија спроводи идентичну политику у региону попут оне коју Русија спроводи у свом блиском окружењу – Украјини, Грузији, Молдавији. Понашање Русије на Балкану има за циљ да компромитује ЕУ и НАТО тако што преко Србије дестабилизује цео регион“, оцењује се у билтену.
Геополитички интерес Србије у Босни и Херцеговини је очување Републике Српске (РС) и њено припајање Србији, као и поновно гурање Црне Горе у државну заједницу са Србијом, те подела Косова, пише у анализи.
Оцењује се да дугогодишња толеранција Запада према Србији више није одржива због убрзаног урушавања демократских вредности, притиска на медије, све агресивнијег понашања према региону, али и неспособности да покрене неопходне реформе.
„Урушавање институција и сталне кампање против свих критичких и опозиционих гласова све јасније показују ауторитарност која лако може прерасти у диктатуру. Напредњачка власт је током девет година владавине разорила политички живот, обезвредила плуралност, укинула дијалог у друштву. Владајућа странка нема опозицију, која би могла бар донекле да је контролише, што је отворило простор корупцији која је ушла у све сфере политичког, привредног и друштвеног живота“, пише у билтену.
Додаје се да бројне афере као што су Крушик, Јовањица, наводно прислушкивање председника, обрачун са групом Вељка Беливука, показују дубину криминализације друштва, што оставља мало простора за реформе и нормализацију политичког живота.
„Све ово не би било могуће у толикој мери, да и опозиција не показује неспособност не само да понуди алтернативни програм, него и неспремност да се организује и супротстави све већој самовољи Српске напредне странке. Мада је политичка опозиција већ извесно време покушавала пронаћи ново опозиционо ‘заштитно лице’, у томе није успела“, констатује се у анализи.