ХАОС У МАЂАРСКОЈ: Уведено ванредно стање, избеглице штрајкују глађу, деле им летке за руту кроз Хрватску
Фото: Новости
Група избеглица пресекла је јутрос ограду на граници Мађарске и Србије, полиције привела њих. Мигранти штрајку глађу. Прелази Хоргош 1 и Хоргош 2 блокирани, тренутно граница може да се пређе само на Келебији, а уведеби је ванредно стање у две мађарске жупаније.
Група избеглица пресекла је јутрос ограду на граници Мађарске и Србије, њих 16 полиција је након тога одмах привела и то је прва група избеглица на којој ће бити примењен нови закон о државној граници.
Србија неће прихватити избеглице које Мађарска буде хтела да врати назад, по цену да и Србија распореди своју Војску на граници, изјавио је у понедељак увече у Суботици државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Ненад Иванишевић.
14:05 – МАЂАРСКА ОТВАРА ПУНКТ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ
Вулин је објаснио да избеглице морају да ослободе ауто-пут на тлу „ничије земље“, а на пункту који ће бити отворен они ће моћи да уђу у Мађарску, али тек након регистрације.
Многи од њих, међутим, одбијају регистрацију, рекао је Вулин и додао да они увек могу да буду враћени у прихватне центре у Србији.
Иначе, Србија не може да гради трајне прихватне центре за избеглице са Блиског истока, рекао је раније данас Вулин који је обишао избеглице на граничном прелазу Хоргош 1 и 2. Привремених центара у Србији има и избеглице, које не буду примљене у Мађарској могу бити распоређене у Суботици, Кикинди, Сомбору или Шиду.
Фото: Новости
Говорећи о броју избеглица у Србији, Вулин је рекао да се тренутно у прихватном центру у Прешеву и Миратовцима налази око 1.700 избеглица, као и да се очекује да ће возом из Ђевђелије стићи још 1.000 њих. Он је навео да у Беогарду тренутно има још 300 до 400 избеглица, на Хоргошу око 1.000, а у прихватном центру у Кањижи не више од 50 њих.
Вулин је рекао да проблем са избеглицама не може више овако да се решава и да Србија не може да гради трајне капацитете и подвукао да су сви наши капацитети привремени.
„Србија не може да нареди Мађарској држави ништа, то очигледно нека виша сила од Србије може или мора да уради,“ казао је Вулин.
МИЛАНОВИЋ: ИЗБЕГЛИЦЕ ЋЕ ДО НЕМАЧКЕ, ПА ПОТОМ И У ХРВАТСКУ
Милановић наглашава да избеглице желе у Немачку до те мере да им, чак, ни Аустрија није довољно добра.
„То се не може зауставити, али Немачка не може све да преузме на себе“, упозорио је премијер из Загреба.
Према његовим речима, избеглице ће морати да буду распоређене по читавој Европи, у чему ће своју улогу имати и Хрватска.
„Ради се о пар хиљада људи што је у односу на пола милиона, колико смо имали срца и душе да примимо пре двадесет година, безначајно“, тврди Милановић.
Фото: Новости
Премијер сматра и да ће Немачка од њих имати користи, јер су то људи који су пуни енергије и знања према критеријима земље из које долазе, који желе да раде, а не да живе од социјалне помоћи, пренела је агенција Хина.
„Немачка је стара, има лошу демографску слику и узеће најбоље“, уверен је Милановић, уз оцену да се Немачка у целој ситуацији понаша „коректно, добро и конструктивно“.
Коментаришући немачку контролу на границама и привремено укидање шенгенског режима, председник хрватске владе тврди да је Шенген „случајно дете Европске уније које се догодило у једном тренутку и ушло у правну масу ЕУ, па се онда практично почело примењивати на све осим на две државе које су изузетак“.
Када су склапале те уговоре чланице које су ушле након 2004. имале су, додао је Милановић, пред очима пуно европских фондова, инвестиционе могућности, тржиште рада и никоме није падало на памет да ће доћи до озбиљне хуманитарне кризе.
„Чешка, Словачка и Пољска, које су сада најтврђе и најнепријатељскије настројене према ономе што се догађа, нису ни сањале да би се ово могло да догодИ, али оне ионако нису циљ“, закључио је Милановић.
ИЗБЕГЛИЦЕ НЕ НАМЕРАВАЈУ ДА СЕ ПОМЕРАЈУ СА ХОРГОША 1
Танјугов репортер са лице места је јавио да су припадници полиције густо распоређени на граничном прелазу Хоргош 1, а простор изнад границе надлећу хеликоптери.
Саобраћај код Рескеа и Ашотхалома је обустављен јутрос у седам сати због великог броја миграната који стоје на српској страни границе и ометају мађарске власти у спровођењу граничне контроле, како је саопштио начелник одељења за граничну контролу мађарске полиције Ласло Балаж, тврдећи да су српске власти о томе прописно информисане.
Како јавља репортер Тањуга са лица места, најмање хиљаду избеглица са Блиског истока, који су ноћ провели на граничном прелазу Хоргош 2, кренули су око поднева према граничном прелазу Хоргош, а тамо су их упутили припадници мађарске граничне полиције.
УНХЦР је, у међувремену, саопштио да нема никакву информацију о томе када ће бити отворен прелаз Хоргош, те да службеницима те агенције УН није омогућен прилаз прелазу.
Прелаз Хоргош 2 затворен је сат времена по ступању на снагу нових поострених мера за улазак избеглица у Мађарску, а број избеглица са српске стране се постепено повећавао.
Последња група избеглица у Мађарску је ушла око поноћи.
Истовремено, Високи комесар Уједињених нација за избеглице Антонио Гутереш затражио је данас у Европском парламенту да се Србији упути хитна помоћ у збрињавању избеглица на граници са Мађарском.
Гутереш је указао да је, након што је Мађарска затворила границу, „неизбежно да се Србија нађе у центру избегличке кризе“ и предложио да ЕУ одмах преусмери програме зе збрињавање и расељавање избеглица који су били намењени Мађарској ка Србији, имајући у виду да је Мађарска те програме одбила да прихвати.
УНХЦР је данас изразио дубоко разочарање што министри држава чланица ЕУ нису успели да постигну коначни консензус о плану за расподелу 120.000 избеглица и указао да је потребно, без даљег одлагања, постићи одлучан споразум како би се пружио одговор, као што је храбра акција заснована на солидарности свих држава чланица.
Министри правде и унутрашњих послова земаља чланица ЕУ нису синоћ постигли споразум о плану прихвата избеглица који је предложио председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.
Министри су изразили начелну, али не и формалну сагласност да њихове земље прихвате већину од укупно 160.000 избеглица из Африке и са Блиског Истока у зависности од својих капацитета, али су одбили обавезујуће квоте које је Комисија покушала да наметне.
