До сусрета председника Србије и Русије Александра Вучића и Владимира Путина долази након два скандала који бацају сенку на ту посету, пишу московски медији.
Комерсант наводи да после два велика скандала, који утичу на односе – шпијунског и скандала са српским минама у Украјини, самит треба да да одговор на главно питање: да ли је Србија спремна да буде кључни савезник Москве у региону или ће наставити да балансира између Русије и Запада.
Комерсант наводи, позивајући се на неименоване изворе у Београду блиске властима, да ће Србија и даље покушавати да сачува баланс у односима са Русијом и Западом, избегавајући очигледно наклањање једној страни.
РИА Новости наводе да је серија скандала у Србији, где је поново „укључена Москва, једино што је бацило сенку на сусрет Вучића и Путина“. РИА Новости пишу да су односи две земље на тесту.
„Низ догађаја ове јесени представило је односе стратешких партнера у новом светлу“, додаје агенција у најавном тексту додајући да експерти сматрају да ти скандали неће утицати на односе две земље.
РАША ТУДЕЈ: СРБИЈА „БРАНА“ ОД НАТО
Састанак Владимира Путина и Александра Вучића у Сочију према мишљењу руских експерата, могао би играти велику улогу у развоју односа Москве и Београда, пише Раша тудеј и додаје да ће двојица председника разговарати о хитним питањима билатералне сарадње, као и међународним питањима, а поред тога, како је најавио амбасадор Србије у Руској Федерацији, економији, посебно сарадњи у енергетском сектору.
„Ова посета ће имати веома велику улогу“, рекла је Елена Гускова, шефица Центра за проучавање модерне балканске кризе Института за славистику Руске академије наука, у разговору за Раша тудеј.
“Током недавних сусрета Вучића са Путином и Дмитријем Медведевим потписано је више докумената. Али сада, највероватније, можда се већ ради о укључивању одређеног садржаја у те документе“, додала је она.
Председник Србије уочи пута у Русију најавио да је сасвим је могуће да ће он и Путин на овом састанку предложити „своје теме“. Према наводима стручњака, Русија и Србија морају да повећају билатералну трговину. Према мишљењу професора политичких наука са МГИМО-а Елени Пономареви, за обе земље „веома је важно превазићи ниво од четири милијарде евра“. Иза службеног саопштења о дискусији о „регионалним и међународним питањима“, према мишљењу Пономареве, постоји жеља руских и српских лидера да размењују мишљења о најважнијим темама за обе земље.
„Биће размотрена стајалишта у вези са украјинском кризом, ситуацијом у Сирији, понашањем Албанаца на Балкану, а нарочито о територијалном питању Србија – Косово“, указала је она.
Како напомиње Пономарева, Београд је сада под озбиљним притиском запада, посебно НАТО-а, али истовремено држава настоји да одржи војно-политичку неутралност. „На Балкану имамо два савезника. То су Србија и Република Српска, која је део Босне и Херцеговине. А питање даљег ширења НАТО-а почива управо на српском фактору“, казала је она.
То гледиште дели и Гускова, која истиче да су изјаве о „дестабилизујућој“ улози Русије на Балкану, које су последњих година често изражавали западни политичари и стручни центри, изазване управо жељом да се прекину важне везе Србије са Руском Федерацијом.
Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб
Извор Бета/Танјуг/Б92, 04. децембар 2019.