ГУСКОВА О НОВОЈ АМЕРИЧКОЈ РЕЗОЛУЦИЈИ ПРОТИВИ СРБИЈЕ: Џонсонова не зна догађаје, иначе не би писала глупости

Руски доктор историјских наука Јелена Гускова оцијенила је да америчка конгресменка Еди Бернис Џонсон, која је поднијела приједлог нове резолуције о Сребреници у америчком конгресу, није упозната са догађајима на територији бивше Југославије, иначе не би писала такве глупости.

Гускова у интервјуу Срни као примјер наводи да Џонсонова у тексту те резолуције тврди „да су снаге снаге босанских Срба потпогнуте војним и паравојним снагама Србије почеле агресију и етничко чишћење у БиХ 1992. године“.

– Зна ли госпођа Еди Бернис Џонсон да су се 1991-1992. године Срби припремали за одбрану, а муслимани за рат – рекла је Гускова, подсјетивши на формирање муслиманских паравојних јединица „Зелене беретке“ и „Патриотска лига“ још 1991. године, десет мјесеци прије рата у БиХ.

Гускова је подсјетила да су прво Словенија и Хрватска прогласиле независност, а парламент тадашње СРБиХ је, без присуства Срба, изгласао одвајање од СФР Југославије, супротно Уставу, као и да су се муслимани објединили око идеје „цјеловите независне Босне“, док се у џамијама водила националистичка вјерска пропаганда, куповало и дијелило оружје.

Она истиче да је нова „гужва“ у америчком парламенту повезана са унутрашњим политичким обрачунима и борбом за власт.

– Прошла је скоро четвртина вијека од догађаја у Сребреници, појавило се толико нових чињеница и докумената, а у далекој Америци не могу да се смире. Чак ни генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу нису успјели да окриве за догађаје у Сребреници, нису нашли доказе – наводи Гускова.

ТАКОЗВАНИ „ГЕНОЦИД“ У СРЕБРЕНИЦИ НЕГИРА И НАУКА, МАНИПУЛАЦИЈА БРОЈЕМ ЖРТАВА

Према њеним ријечима, на стварању слике Срба као криваца за све догађаје на Балкану већ 30 година раде бројне организације, од којих се многе налазе у САД.

Она је навела да такозвани „геноцид“ у Сребреници не негира само српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, како се тврди у тексту приједлога нове резолуције, него и многи експерти, војна лица и политичари, који добро знају шта се дешавало тада 1995. године у Сребреници, а такође и руска наука.

Гускова, која је руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука, истиче да су закључци научника једногласни, а то је да се ради се о подметању података и коришћења случаја Сребренице у политичке сврхе.

Она подсјећа да је још 2010. године њен Центар у писму Скупштини Србије упозорио да је „проблем Сребренице постао предмет политичке спекулације у коју увлаче Србе, иако се појављује све више података да је Сребреница испланирана и добро изведена операција западних специјалних служби“.

У том писму се, истиче она, наводи да се „лаж о Сребреници шири по свијету огромном брзином и борити се са њом постаје све теже“, те да „муслиманску верзију жртава нико и не покушава да провјери, сви је прихватају као аксиом“.

Ипак, она подсјећа на наводе из тог писма: „подаци о броју жртава нису потврђени чињеницама, слика догађаја у јулу 1995. године остаје нејасна, подаци противречни, а многе оптужбе – измишљене“.

Она наводи да је манипулација са бројем жртава почела још те 1995. године, тако да су се у медијима стално појављивале цифре од 8.000 до 27.000 убијених муслимана, при чему се увијек говорило као о претпостављеним цифрама, јер директних доказа није било.

– Крећући се према самом граду Сребреници, српска војска је прошла кроз 43 муслиманска села, а у тим селима није било извшрено ниједно убиство – наводи Гускова.

Она напомиње да је међународна група научника спровела и објавила низ нових истраживања, анализа судско-медицинских закључака експерата Хашког трибунала, демографску анализу становништва Сребренице, провјерила спискове сахрана муслимана на територији меморијалног центра у Сребреници…

Још су, наводи Гускова, живи свиједоци и учесници тих догађаја, проговорили су и холандски моротворци, постоје необјављени дневници учесника-муслимана, појављују се истраживања научника, између осталог и на Западу.

– То даје могућност да се на другачији начин тумачи проблем Сребренице, да почне да се преиспитује званична верзија. Закључци научника су једногласни – ради се о подметању података и коришћења случаја Сребренице у политичке сврхе – нагласила је Гускова.

Она је запитала зашто се не помињу подаци да је 400.000 Срба протјерано из Хрватске, 150.000 Срба само из Сарајева, 250.000 Срба са Косова и Метохије, те упозорава да су сви ћутали када су убијани Срби у околини Сребренице од 1992. до 1995. године.

Гускова подсјећа на податке Републичког центра за истраживање ратних злочина Републике Српске да су од априла 1992. до фебруара 1993. године муслимани 73 пута нападали на српска села у рејону Сребренице и Братунца, да су уништили 128 српских села и убили око 2.400 српских цивила.

– Генерал Младић је ушао у Сребреницу да би спасао српски народ, а не да убија муслимане. Због тога су аутобусима из Сребренице изашли сви цивили, а муслиманским војницима је било дозвољено да у колони иду за Тузлу – напомиње Гускова.

Она подсјећа да постоје и снимци како су муслимански војници уморни, али живи, дошли до Тузле.

– А да ли су дошли сви? Не. Јер, за вријеме кретања, долазило је до пуцњаве и сукоба. Према подацима Војске Републике Српске, у тој операцији је настрадало између 600 и 700 муслиманских бораца, који су покушали на појединим тачкама да изађу из колоне како би се спојили са дислоцираним дијеловима својих јединица – истиче Гускова.

Према њеним ријечима, ријетки свједок Ибран Мустафић је већ давно рекао да су за догађаје у Сребреници одговорни Алија Изетбеговић, Насер Орић и други, те да је Алија Изетбеговић планирао хаос и да је највећи гробар БиХ, као и да су злочин у Сребреници договорили Изетбеговић и тадашњи предсједник САД Бил Клинтон.

АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ РЕКАО ДА ЈЕ СДА ЈОШ 1991. ГОДИНЕ НАОРУЖАВАЛА МУСЛИМАНЕ

Она подсјећа да је у интервјуу за стоти број часописа „Љиљан“ од 14. децембра 1994. године Алија Изетбеговић рекао да је „СДА 10. јуна 1991. године, уочи рата у Словенији и Хрватској, и десет мјесеци прије рата у Босни, одржала велики скуп одговорних људи из цијеле Босне, на којем је формиран Савјет за националну одбрану“.

Изетбеговић је тада рекао да је тај скуп одржан у Дому милиције у Сарајеву, те да је тај Савјет руководио „Патриотском лигом“ и припремао муслимане за одбрану, укључујући наоружавање.

Гускова напомиње да су прве паравојне оружане групе у БиХ биле муслиманске „Зелене беретке“, да би у мају 1991. године муслимани формирали Патриотску лигу, која је имала девет регионалних и 103 рејонска штаба, са 98.000 бораца, а након тога услиједило је формирање и великих чисто војних јединица у Сарајеву, Цазину, Бијељини, Брезовом пољу, Босанском Новом, Зворнику, у Братунцу…

– Тако да су се они препремали за рат, а не за мир – нагласила је Гускова, која је доктор историјских наука, инострани члан Српске академије наука и уметности и члан Сената Републике Српске.