Директор хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ Арно Гујон каже да се медијска хајка против њега наставља, да сада албански медији на КиМ објављују неистине, те да се због тога осећа угрожено.
„Медијска хајка, која је почела у петак након мог гостовања на телевизији Н1, нажалост се наставља и то се прелило на албанске медије на КиМ. Мој физички интегритет сада је у опасности, осећам се лоше и угрожено због тога. Тамо није Београд, тамо је све могуће, то је Косово и Метохија“, рекао је Арно Гујон новинарима након трибине на Факултету политичких наука на којој је био гост.
Истиче да се нада да му неће забранити улаз на КиМ, да се већ 13 година бави хуманитарним радом и да је све то време опрезан у свакој изјави, те да никада није говорио о политици у Србији, нити је стао уз било коју странку.
„Опрезан сам зато што знам да има превише политике у Србији. А када неко ради нешто позитивно на хуманитарном плану, онда је то да би окупио људе, а не да их дели по неким политичким основама. Ја не гледам ко шта мисли, мени су сви људи исти, желим да им помогнем, да окупим те људе око племенитог циља и то јесте помагање Србима на КиМ. А они ме стављају у исти кош са политичарима, што ја нисам“, рекао је Гујон.
Навео је да је свима јасно да онима који га нападају и шире клевете смета оно што он данас ради на КиМ – смета им његов хуманитарни рад у енклавама, а осим тога сматра да је проблем и то што говори о хуманитарној ситуацији на КиМ, о хуманитарној ситуацији у енклавама.
„Ситуација у српским енклавама је катастрофална. Ти људи живе у гетима почетком 21. века и о томе нико не говори. А ја када говорим о томе, очигледно им то смета и они то прећуткују стално, а свакако да не верујем да им смета оно што сам мислио пре скоро десет година о тадашњој француској политичкој ситуацији. Често сам морао да се правдам у Француској зато што помажем Србима, али нисам очекивао да ћу то морати да урадим и у Београду“, указао је Гујон.
Сад му је, како каже, много тешко и због претњи, увреда, свега тога што чује и добија, али и наглашава да осуђује сваку претњу упућену новинарки Н1, сматрајући да то треба да престане.
„Очекујем такође да Н1 осуди и претње упућене мени и да престане са хајком која је узрок тих претњи. Мислим и то ћу поновити – треба осудити сваку претњу, то сам и учинио јавно, претње упућене новинарки Н1. На исти начин очекујем од Н1 да се извини и да осуде претње мени упућене и да прекину са хајком која је узрок тих претњи“, рекао је Гујон.
Указао је и да је имао прилику да одговори на сва питања телевизије Н1 уживо, током 12 минута у петак ујутру и то је, додаје, и учинио, а да је након тога његов интервју цензурисан, није објављен на сајту Н1 и да су онда почеле неистине и хајка на њиховом сајту.
„То се и наставља, због те хајке сам физички угрожен, добијам претње и док се Н1 не буде извинио у вези с тим, ја нећу више да разговарам са њима. Екипа Н1 сваки дан води хајку против мене са десетинама запослених, док се ја бавим хуманитарним послом“, нагласио је Гујон.
У тренуцима када је тешко и када може да се сумња, говори Гујон, „онда се окренете уназад и гледате иза себе“, а Гујон каже да када се окрене иза себе види 27 реновираних школа, пет изграђених фарми, 43 конвоја хуманитарне помоћи, осмехе деце коју сваке године води на море, старце које посећује сваке године у њиховим изолованим селима.
„А они који воде хајку против мене, када се окрену иза себе, шта виде – осим празних прича. И то је та разлика између њих и мене и ту разлику је српски народ препознао и пружио ми је огромну подршку и захвалан сам на томе. Хвала српском народу на искреној подршци. Хвала, то ми пуни срце“, рекао је Гујон новинарима који су пратили трибину на Факултету политичких наука на којој је разговарао са студентима.
„Тачка на полемику – одређују ме моја дела“
Арно Гујон је нагласио да оно што га одређује као човека није оно што је мислио као студент у Француској, већ да га одређују његова дела, хуманитарни рад којим се бави већ 13 година на КиМ, да је то постало смисао његовог живота и да ће то остати за њим.
Гујона, који је учествовао на трибини „Прича о хуманости у 21. веку“ на Факултету политичких наука коју је организовао Центар за међународну јавну политику, студенти у препуној сали дочекали су дугим аплаузом, а француски хуманитарац рекао је да му та искрена подршка много значи, нарочито, како је рекао, у тешким тренуцима.
Говорећи о гостовању на телевизији Н1 и, како је оценио, о „хајци која се води против њега“ након тог гостовања, Гујон је рекао да је покушавао са њима да ступи у контакт од њиховог оснивања, да објасни то што ради и што је, према његовим речима, још важније – да објасни како живе Срби на КиМ, каква је хуманитарна ситуација у тим енклавама, „која су гета 21. века, о којима нико не прича“.
„Ето, три године сам континуирано одбијан, нисам знао зашто. Онда, када сам почетком прошле недеље добио позив да гостујем код њих, које иначе и гледам, био сам пресрећан и то су могли да осете код мене у гласу. Мислио сам да ћу коначно моћи да објасним како живе људи на КиМ, како живе у Великој Хочи, у Призрену, шта ми радимо тамо, које школе реновирамо, фарме градимо. Међутим, о томе скоро да није било речи“, истакао је Гујон.
Говорили су, наставља Гујон, о неким темама које немају никакве везе са оним што он ради, са хуманитарним радом и „онда му је било јасно да је све то било планирано унапред и да им је заправо сметало да говори о хуманитарној ситуацији у енклавама, која је катастрофална“.
Ситуација у српским енклавама на КиМ је катастрофална, понавља Гујон и каже да се о томе скоро и не говори, а да није тема то „шта је он, као двадесетједногодишњи Француз, тада мислио о француској политичкој ситуацији“.
„Пазите, мислио, не радио. Мислио. Оно што ме одређује као човека, то није оно што сам мислио као студент у Француској, оно што ме одређује као човека, то су моја дела, оно што радим већ 13 година на КиМ. То је оно што ће остати за мном и то је постало смисао мог живота“, рекао је Гујон студентима.
Каже и да жели да стави тачку на ту полемику, да се од 2004. године до данас бави хуманитарним радом и да је, од те године, за 13 година, његова хуманитарна организација из Француске, која има подршку од 12.000 француских донатора, помагала и помаже Србима на КиМ.
„Нека људи чују, када смо на лицу места или преко медија, да их подржавамо, да Французи дођу, пређу 2.000 километара под снегом, ледом и оду до Ораховца, Сувог Грла, до свих места која нису можда позната свима, то свакако греје срце свим тим људима са којима се сусрећемо и који се осећају угрожено, усамљено, изоловано“, рекао је Гујон.
Сматра да има превише политике свугде, поготово у Србији, те да „многи покушавају да све ставе у блато свакодневне политике“.
Додаје да је имао „можда 150 јавних наступа у Србији“ и да, како је истакао, ниједном није дао никакву политичку изјаву, нити стао на страну било кога.
„То што радим, то је аполитично, не делим људе на основу њиховог политичког опредељења, то ме не занима. Окупљам људе у хуманитарном раду око идеје да треба да помажемо нашим сународницима. Говорим сада као Србин, нашим сународницима који на КиМ живе у гетима на крају 2017. године. Неки су покушали да ме ставе у исти кош са политичарима што нисам, а наставићу да се понашам као до сада, окупљам људе који долазе са различитих хоризоната, око једне племените идеје, без обзира на то коме припадају. Тако ћу наставити и ту стављам тачку“, закључио је Гујон.