Гујон: Боримо се са ревизијом историје, многи на Западу желе да претворе Србе у нове нацисте

Foto: Printscreen/Youtube/ArnoGujon

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон изјавио је да је у иностранству данас лакше говорити о страдању српског народа и заступати истину о историји Срба, захваљујући промјенама у земљи у последњих 13 година и његовању културе сјећања.

„Када вас нападају у иностранству, много је лакше да наступате када знате да имате подршку из Србије“, рекао је Гујон за ТВ Хепи.

Оцијенио је да је већем самопоуздању Србије и промјени њеног имиџа допринијело и то што је предсједник Александар Вучић покренуо важне иницијативе и пројекте за очување културе сјећања, попут Обале јасеновачких жртава, изградње меморијалних комплекса, снимања филмова и обиљежавања заједничких страдања заједно са Републиком Српском.

„На тај начин данас се боримо са присутном ревизијом историје и релативизацијом прошлости. Зато је поље историје изузетно важно. Сада може да се чује истина и другачији наратив“, поручио је Гујон.

Према његовим ријечима многи на Западу желе да претворе Србе у нове нацисте и да ставе жиг геноцидности цијелом српском народу. Истиче да је управо то покушано на сједници Уједињених нација о Сребреници.

„Тада је Србија, предвођена предсједником, уложила велике напоре да се супротстави тој резолуцији, иако је ситуација била веома тешка јер су је све водеће западне земље подржавале. Ако једном добијете етикету да сте ‘починили геноцид’, тај жиг остаје и тешко га је икада уклонити“, указао је Гујон.

Србија је у борби против такве реторике, напоменуо је, добила подршку многих људи из свијета, међу њима и директора Центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа, са којим је прије два дана учествовао на трибини у Новом Саду.

„Он је последњи познати ‘ловац на нацисте’ и одлучно се противи покушајима да се умањи значај Холокауста и нацистичких злочина. Како сам каже – не можете поредити оно што се десило у Сребреници са стравичним злочинима који су почињени у Јасеновцу или Аушвицу“, рекао је Гујон.

Гујон је додао да је Зуроф навео примјер једне балтичке земље која је подигла споменик жртвама фашизма, али није прецизирала ко је страдао, а били су Јевреји, нити ко је починио злочин, а били су локални нацисти.

„То показује сличност са ситуацијом на Балкану током ратова 90-их, када је Бењамина Карић, градоначелница Сарајева и миљеница западних амбасадора, открила споменик на Казанима на коме пише ‘жртвама рата’, иако су ту настрадали Срби“, нагласио је Гујон.

Гујон поручује да је један од задатака Канцеларије за јавну и културну дипломатију, на чијем је челу, да упозна свјетску јавност са страдањем српског народа које је до дана данашњег систематски и намјерно игнорисано.

Из тог разлога, поред разговора са страним новинарима, Канцеларија ради на превођењу документарних филмова и књига, организује многе манифестације у свијету и креира популарне садржаје на енглеском језику намијењене младима на друштвеним мрежама, наводи се у саопштењу Канцеларије за јавну и културну дипломатију.