ГРУЈОВИЋ ЈЕ СРПСКИ ХЕРОЈ: Последње суђење официру ЈНА у Словенији

Чачак – Капетан прве класе Драгомир Грујовић (60) из Чачка последњи је официр Југословенске народне армије којем ексјугословенска

република још суди под оптужбом за ратни злочин, али ни три деценије касније не одмакоше од почетка.

Он је крајем јуна 1991, као старији водник у складишту ЈНА где је чувано 7,5 милиона литара горива, у Мокроногу код Новог Места у Словенији, запретио да ће пола дежеле дићи у ваздух ако буде био нападнут од стране Територијалне одбране Словеније, и у ватреном двобоју ранио претпостављеног капетана Бранимира Фурлана, Словенца.

Грујовић је сачувао и складиште и војску (45 војника из разних југословенских република), Фурлан је остао жив и касније постао начелник Генералштаба Војске Словеније, а Грујовић живи своје пензионерске дане у родном Чачку.

И не секира се одвећ, иако је Суд у Новом Месту још пре четврт века одредио притвор за њега, а Интерпол у међувремену расписао две потернице. Терете га за ратни злочин и покушај убиства, све по Кривичном закону СФРЈ из 1976. године, којој је Словенија у сепаратистичком рату 1991. окренула леђа.

Најновији претрес одржан је почетком децембра 2020. у Окружном суду у Новом Месту, пред већем судије Наталије Пицек Кинк, где је оптужницу заступао тужилац Игор Вертуш а Грујовића, по службеној дужности, бранио Борут Шкерљ из Новог Места. Ево како је то изгледало по судском записнику до којег је дошла „Политика”…

Председница сената (већа) почиње заседање и констатује да су приступили сви позвани, изузев оптуженог за којим је расписана потерница.

Констатује се да је оптужени 17. августа 2020. послао суду писани одговор и даје сагласност да се главни поступак обави без његовог присуства при чему његов одговор гласи: „И до сада сте судски поступак водили без мог присуства, и радите како ви мислите. За мене је важно да сам сачувао све војнике и средства, и моја савест је чиста”.

Окружни државни тужилац наводи да тужилаштво његов одговор не сматра као његову сагласност за одржавање главног поступка без његовог присуства, већ да му је свеједно шта се у Окружном суду у Новом Месту догађа. Као друго, с обзиром на то да се оптуженом на терет стављају два тешка кривична дела, и да су одбрана оптуженог и изјава оштећеног Бранимира Фурлана дијаметрално супротни, сматра да је потребно присуство оптуженога.

Шкерљ: „Као бранилац морам одговорити на ставове тужилаштва. Драгомир Грујовић се слаже да се поступак води без његовог присуства. Дао је одговор у писаном облику, тврди да у његовом поступању не постоји никакво кривично дело, већ да је својим понашањем одбранио све војнике и да је његова савест чиста.

Одбрана сматра да ниједна оптужба посебно, по стандардима данашњег кривичног права, не би могла да опстане пред судом, јер нема основних обележја кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва по члану 142. КЗ СФРЈ.

Одређени су му притвор и расписана потерница што физички онемогућује долазак Грујовића на суђење. Улазак на подручје ЕУ за њега би значио хапшење и одузимање слободе, најмање за један месец. На крају, одбрана мора усмерити суд на пресуде Хашког трибунала у случајевима кривичних дела ратних злочина на подручју Југославије.

Тамо је обликована опширна судска пракса и без двоумљења јасно је да ратни злочин није извршен. Одбрана упозорава на недопустиву дужину трајања поступка и кршење људских права Драгомира Грујовића и предлаже да суд изведе главну одбрану и закључи поступак”.

Главни претрес се одржава без присуства оптуженог, одлучило је веће, председница је представила чланове већа. Бранилац је захтевао да се троје поротника претходно изјасни да ли су били, у часу осамостаљења Словеније, припадници цивилне заштите, територијалне одбране у полицији или маневарским јединицама, али су они, Марјан Дулар, Антон Дајчман и Мартина Леган Јанжекович изјавили да нису.

Бранилац је истакао да има приговор правне природе против оптужнице.

„Састављена је на начин у оквиру судске праксе у деведесетим годинама прошлог века. Нема ниједног конкретног доказа кривичних дела, нема никаквих података о томе, нити активне опасности по месно становништво. Напротив, Грујовић је у том времену имао добре везе са суседима, организовао је пријем и слање поште и пријем хране, дозволио је војницима да напусте јединицу, онима који су предали оружје. Страх је проузроковао само неко трећи, који је обавестио јавност о заоштреној ситуацији у складишту Мокроног”.

Тужилац је, са своје стране, навео да је оптужени пуцао у Фурлана с намером да га убије, само га је ранио и то је остало на покушају. „Наводи одбране да се то догодило за време ратног стања немају везе са тим догађајем, јер је ово било кривично дело којег је један припадник ЈНА учинио на штету другог припадника исте војске”.

Наставак главног претреса заказан је за 11. фебруар 2021. а затим 11. март.

У току овог сукоба, јуна 1991, председник Словеније, Милан Кучан, нудио је Грујовићу телефоном 500.000 марака ако преда складиште, али је овај то одбио без двоумљења. У Мокроногу нико није погинуо а одбрана има сведочење људи из суседства који су за време блокаде складишта више пута долазили на кафу код Грујовића и пријатељски разговор. И враћали се безбедно својим кућама.

ГЗС/Плитика, Г. Оташевић