Рака Љутовац је дејствовао из заробљеног турског топа, који су преправили мајстори  крагујевачке Војне фабрике, па монтирали на округле дрвене платформе и попели на Метино брдо изнад града. Према његовом казивању, тог преподнева из правца Лапова летела су три непријатељска бомбардера. Он је нанишанио један, задржао дах, па повукао обарач. Авион се накривио, а из његовог трупа избио је густ црни дим. Потом се обрушио. Рака је од свог командира добио коња, којим је хитро одјахао у град, у Врховну команду. Успео је да се пробије кроз окупљени народ и види како олупина још гори. Прекаљени српски ратник је одао пошту погинулим члановима непријатељске посаде, пилоту капетану фон Шеферу и његовом помоћнику Отону Кришу.

За обарање непријатељског авиона, испољену храброст и пожртвованост, Љутовац је одликован сребрним орденом Карађорђеве звезде и унапређен у чин наредника. Љутовац је и носилац Албанске споменице, као и Споменице рата за ослобођење и уједињење 1914–1918.

После Великог рата, живео је у Трстенику и радио као трговац. Два пута се женио, али није имао потомство. Умро је 25. новембра 1981. године. У општини Трстеник постоје два споменика њему у част –један у центру града, а други у родној Пољни. Заоставштину Раке Љутовца чувају Народни музеји у Крушевцу и Трстенику.

– Музејска зборка у Трстенику садржи обимну архивску грађу која се тиче Раке Љутовца. У питању су бројне фотографије и руком писана документа. У плану нам је да сву грађу дигитализујемо и учинимо доступнијом грађанству – каже за „Политику” историчар Јелена Вукчевић, директорка Народног музеја у Трстенику.

Војска Србије је 30. септембар, дан када је Рака Љутовац оборио непријатељски авион изнад Крагујевца, прогласила Даном артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства.

Раде Станковић, Политика