ГОРЕ НЕГО АПРИЛА 1941: Годишњица савезничког бомбардовања Београда

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Wikipedia

Београд је пре 77 година на Ускрс бомбардовала савезничка авијација у Другом светском рату. У нападу je учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено је више од 1.500 тона бомби. Градске власти су полагањем венаца одале пошту страдалима.

Данас се навршава 77 година откако је Београд у Другом светском рату, на православни Ускрс 1944, бомбардовала савезничка авијација, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију.

Евидентирано је да је погинуло 1.160 српских цивила, као и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.

У нападу је учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд је бачено више од 1.500 тона бомби, чији су „теписи“ широко захватали стамбене четврти.

Никакве праве селекције циљева очигледно није било, па су разаране болнице, а породилиште у Крунској улици је до темеља разорено.

У згради данашњег Завода за заштиту здравља студената у то време су се налазили Градско породилиште и Станица за хитну помоћ и, према доступним подацима, у бомбардовању су настрадале 22 породиље и двадесет двоје новорођенчади млађих од осам дана, као и две породице које су им биле у посети.

Погођени су и једно обданиште, Трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште, Сењак и улице Милешевска, Кнез Михајлова, Краљице Наталије, Милоша Великог и Сарајевска.

У савезничким бомбардовањима Београда од 16. априла до средине септембра 1944, погинуло је, према проценама, више од 4.500 становника престонице, која је од Ускрса 1941. до краја Другог светског рата бомбардована седам пута.

У оквиру комплекса београдског Новог гробља, 1966. године формирано је Спомен-гробље страдалих у савезничком бомбардовању Београда на Васкрс, 16. априла 1944. Ауторка Спомен-гробља била је архитекта Милица Момчиловић.

Петнаест мермерних плоча налазе се на једанаест озиданих бетонских хумки које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 313 идентификованих жртава и подаци о 78 неидентификованих жртава мушкараца, 71 жене и 16 деце

Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944.

Одата почаст страдалима у бомбардовању 1944. године

Члан Градског већа Владимир Јестратијевић положио је данас венац у Алеји жртава бомбардовања Београда 1944. године на Новом гробљу поводом Дана сећања на страдале у том трагичном догађају.

Јестратијевић је подсетио да се на данашњи датум догодило савезничко бомбардовање Београда у Другом светском рату, у којем је страдало много невиних грађана и причињена је велика материјална штета.

„Трудићемо се да задржимо успомену и сећање на њих“, навео је Јестратијевић.

Помоћник градоначелника Андреја Младеновић положио је данас венац у Крунској 57, где је 16. априла 1944. године бомбардовано градско породилиште.

Младеновић је подсетио да су у том нападу савезничких авиона страдале 22 породиље и њихове бебе.

„Сећамо се трагично настрадалих мајки, беба, очева и особља породилишта у Крунској улици. Сећајући се тих људи морамо да истакнемо трагичну судбину Београда у Другом светском рату који је био бомбардован од нациста, али и од савезника у више наврата. Бомбардовање породилишта у Крунској представља страшан пример тешке судбине житеља Београда током окупације“, указао је Младеновић.

На данашњи дан, пре 77 година, 16. и 17. априла догодило се савезничко бомбардовање Београда у коме је погинуло и повређено више хиљада цивила, а причињена је велика материјална штета, објавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић на својој Фејсбук страници.

„Савезници су после рата тврдили да су за бомбардовање добили сагласност Врховног штаба Народноослободилачке војске као и Југословенске владе у избеглиштву која се налазила у Лондону. Постоје докази да је бомбардовање немачких циљева у Београду тражила команда војске Драже Михајловића још 1942. и 1943. године. Наравно, нико од њих није тражио да се бомбардују цивилни циљеви већ само положаји нациста. Београд никада неће заборавити ово бомбардовање и невине жртве, наше суграђанке и суграђане“, наводи се између осталог у објави Горана Весића.

РТС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.