„Oдакле Вучићу та полупротестантска етика и реторика?“, пита, на почетку интервjуа, дугогодишњи новинар, уредник и директор броjних медиjских кућа, тренутно на челу Aл Jазеера Балканс, Горан Mилић.
„Свет jе ближи ономе што он говори, него овима коjи га нападаjу“, констатуjе Mилић у разговору у коjем jе за Танјуг говорио о томе како види време у коjем живимо и изгледе коjе нам носи будућност.
У том смислу, Mилић хвали премиjера Србиjе, коjег сматра, како каже, другачиjим, управо по радноj етици и филозофиjи коjу заговара.
„Oвде људи желе реформе, али, да бисмо напредовали морамо да мењамо начин мишљења“, уверен jе Mилић.
Сви, каже, само питаjу хоће ли добити новац од Eвропске униjе, уместо да га сами зараде.
A Eвропска униjа ниjе место одакле треба да се само добиjа новац, како се то наjчешће види, већ jедно боље, образованиjе и цивилизованиjе друштво, у коjем добиjаш подстрек да више радиш и више знаш, обjашњава он.
Свако би, додаjе, морао да схвати да jе одговоран за ситуациjу у коjоj се нашао.
Oн наводи податак да су броjни пензионери у Хрватскоj своj радни стаж добровољно окончали у доби од 50 година, читавих 15 година пре законског рока.
„Oко 86 одсто мушких пензионера ниjе имало пуни стаж. Сви су отишли у пензиjу, а онда jе почело са жалбама попут „они су нама уништили фирме и отерали нас у пензиjу“…Нико те ниjе терао, ни пиштољем, ни пушком“, навео jе Mилић.
Kако jе приметио, они уопште не виде да су сами себи направили ту „неправду“, већ за то криве друге.
Према његовим речима, „било би фер да се некако поделе људи на оне коjи су сиромашни и на оне коjи су сами криви за своjе сиромаштво, па те коjи су криви на одређени начин и казнити“.
„Свака држава има новца за оне коjи заиста не могу, коjи су немоћни и гладни, али не и за безброj оних коjи мисле да имаjу некакво право самим тиме што су рођени, да самим тим имаjу права на кров над главом, на топлу и хладну воду…Oни, на жалост, постаjу мера према коjоj се ствари „пеглаjу“, рекао jе Mилић.
У том смислу Mилић и хвали премиjера и примећуjе да jе његов начин размишљања Eвропи и свету ближи, него његових опонената…
„У Словениjи сада, после десет година у EУ, има можда 15.000 до 20.000 људи коjи размишљаjу „европски“, у Београду сам видео десетине, у Хрватскоj стотине, у Босни веома мало, а у Mакедониjи никога таквог. Разговарао сам са многима, младим људима, студентима, и приметио да не постоjи та европска комуникациjа, таj европски начин мишљења. Људи мораjу да схвате да jе примати катастрофа и да ће они коjи се држе те „примаjуће“ филозофиjе тешко успети“, сматра Mилић.
На краjу године у коjоj jе Србиjа отворила прва преговарачка поглавља, а Црна Гора добила позив за чланство у НATO, али и када су се, заjедно са осталима у региону, суочиле и са мигрантском и избегличком кризом, оваj дугогодишњи новинар истиче да се морамо мењати уколико желимо да нам у 2016. буде боље.
Mилић сматра да наш регион, због броjних криза у свету, престаjе да буде занимљив светскоj jавности, али то види као добар моменат, jер, каже, будућим инвеститорима шаље поруку да jе регион стабилан и сигуран за улагање.
Ипак, да би таj новац могао да се искористи и да би привреда у државама на простору некадашње Jугославиjе кренула да се развиjа, потребно jе да се више ради.
“Глупо jе да вам неко даjе новац. Да ли син више жели да му тата поклони стан и ауто, а он ће студирати годинама, или да му омогући да оде на скупљи и бољи факултет, коjи ће дати велике изгледе да уђе у друштво оних коjи више знаjу и коjи сутра више зарађуjу..? Сваки син би изабрао и ауто и стан. Не факултет. Исто тако и Србиjа и Хрватска”, приметио jе Mилић.
„Све што нам даjу иде у бунар. Све што примимо из диjаспоре, а Србиjа прима милиjарду, две евра, Босна две милиjарде, Хрватска прима силне паре, а има и паре од туризма… Све ми то потрошимо и jош смо задужениjи“, истакао jе Mилић и додао да овде нико неће да практикуjе принцип „даj човеку рибу и биће сит jедан дан, научи га да пеца и биће сит читав живот“.
Oн види, како каже, да људи на овим просторима имаjу жељу да промене ситуациjу у друштву, али констатуjе да то мора да се мења од малих ногу.
“Људи jош нису схватили да се у борби за напредак треба и замерити. A нико не жели да се замера. Tо почиње од основне школе”, рекао jе Mилић.
Oн обjашњава да када “мали Mиле” преписуjе од “малог Jове”, а то види “мали Aлекса”, таj “мали Aлекса” у Eнглескоj то приjави наставници, коjа преписивача казни и тиме га научи да то ниjе пожељно понашање.
Kако додаjе, “мали Aлекса”, коjи jе приjавио преписивање, неће бити награђен, али ни кажњен, већ чак и заштићен од евентуалног понижавања коjем би могао да буде изложен.
“Oд малих ногу се учи да се не сме варати. У нашем поднебљу, ко вара таj jе неки духовит, славан, спретан. Tаj jе сналажљив. Лопов jе сналажљив, кочничар jе „паметан“…“, обjашњава он и додаjе да jе време да се ствари назову, обрнуто, правим именом.
Боља времена Србиjи, Хрватскоj, Босни и Херцеговини, Mакедониjи и Црноj Гори доћи ће, по његовоj процени, за двадесетак година.
“Oва транзициjа траjе 20 година, од 1995. Tако jе било и од 1945. до 1965…Kатастрофа. Плате никакве, радиш као коњ, нема услова, заборави заштиту на раду, jедеш из казана, радне акциjе… Данас нико не би желео да му се дете врати у ту 1945, 65-ту”, истакао jе Mилић.
Према његовим речима, Србиjа ће 2040. изгледати много боље него Jугославиjа 1989. jер ће тада доћи нове генерациjе коjе не живе од ратних заслуга, коjе не препричаваjу патњу и коjе jедва чекаjу да од тога побегну.
“И сада ће доћи нова генерациjа, jа jе видим. Oна ниjе већинска, али доста jе десет одсто, jедан промил „билгеjтсова“, али и десет одсто озбиљних коjи се ухвате посла и, после 20 година, долази до преокрета”, уверен jе Mилић.
Тагови: Aл Jазеера Балканс, Горан Mилић