ГОДИШЊИЦА ТЕШКОГ НАТО ЗЛОЧИНА: Данас је 16 година од убиства 16 радника РТС-а

Чланови породица, пријатељи и колеге положили су вијенце на спомен-обиљежје „Зашито?“ у знак сјећања на 16 радника РТС-а, страдалих у нападу НАТО снага 23. априла 1999. године у два часа и шест минута.

У знак сјећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку код спомен-обиљежја „Зашто?“, код зграде РТС-а, ноћас су се, као и сваке године, окупиле породице и пријатељи страдалих радника.

У име породица присутнима се обратио Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића.

– Ове ноћи се сјећамо 23. априла 1999. године, када је у 2.06 ракета НАТО пакта погодила срце телевизије. То срце није била зграда, одјељење мастера и сва вриједна техника у њему, то су људи који су били најврједнији и најбољи дио телевизије. То су били људи који су часно и поштено обављали своје радне задатке мислећи на сутра. Имали су своје планове, надања, жеље. Тог априлског јутра 1999. године оне су вољом некога прекинуте, навео је Медић.

Брат страдалог Синише Медића пита и зашто је и коме било потребно да 16 невиних људи изгуби своје животе, јер они нису никоме пријетили нити су икога угрожавали, већ су само обављали свој обичан и за њих свакодневни посао.

– На то питање, нажалост, још увијек нисмо добили одговор. Они који га знају још увијек ћуте и не желе да проговоре. Док тај одговор не добију, душе убијених се неће смирити, оне ће га и даље тражити, рекао је Медић.

Окупљени су се присјетили страдалих радника, који су, истакао је Медић, били добри људи, добре колеге и прави пријатељи.

– Сада бих вас замолио да се сјетимо свакога од њих: Јелица Мунитлак (27 година), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар мастера, Драгорад Драгојевић (27), обезбеђење, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар у размени, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар у размени, Дејан Марковић (39), обезбеђење, Милан Јоксимовић (47), обезбеђење, Бранислав Јовановић (50), техничар мастера, Слободан Јонтић (54), монтер, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма.“

Бомбардовање РТС-а је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње савезне владе, и људе и технику изместио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Влада Србије је прије двије године формирала Комисију за разматрање чињеница о убиставу новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, а мандат комисије је проширен и на случај убистава медијских радника РТС-а у бомбардовању 1999. године.

Тагови: Бомбардовање, Годишњица, Жртве, НАТО, РТС