ГОДИШЊИЦА ЧУВЕНЕ БИТКЕ: На Паштрику није било повлачења, поломљена је „Стрела“ НАТО

КИША артиљеријских зрна која је у рано јутро на данашњи дан пре 21 годину засула положаје 549. моторизоване бригаде Војске Југославије између караула Ћафа Прушит и Ликен означила је почетак једне од најтежих борби у рату за одбрану земље 1999. године – Битке на Паштрику. Овај сукоб по односу снага, грчевитом отпору бранилаца и жестини непријатељске авијације ушао је у анале херојства Војске Југославије током НАТО агресије.

У предвечерје офанзиве која је имала кодно име „Операција Стрела“ на граничној линији дугој око шест километара било је свега 400 граничара и војника. Наспрам њих било је око 5.000 терориста ОВК, артиљерија и тенкови регуларне Војске Албаније. Циљ „Стреле“, како је замишљен у Бриселу, Вашингтону и Тирани, био је копнени упад у СРЈ, прекид комуникације Призрен-Ђаковица и пролаз у дубину покрајине. Тиме би ВЈ била принуђена на предају границе, одступање и повлачење са простора Косова и Метохије. То се, међутим, није десило.

Већ у првом таласу офанзиве команди бригаде која је држала границу постало је јасно да је бранилаца – премало. Издата је команда свим јединицама да формирају по једну пешадијску чету и пошаљу је као појачање. Пушке у руке су узели тенкисти, артиљерци, па чак и војници Позадинског батаљона – кувари и техничари. „Безусловна одбрана граничне линије“, гласила је команда, али и циљ сваког официра, војника, добровољца. Истог дана, на Паштрику је под оружјем било – 1.000 бораца.

– Нама је сваки човек био борац. Није било изузетака. Сви су имали невероватну свест да бране положај који непријатељ не сме да пређе – каже некадашњи командант већ легендарне 549. моторизоване бригаде генерал–мајор у пензији Божидар Делић.

Он истиче и да је албански напад био очекиван, па и одбрана благовремено припремљена.

– У свим војним студијама написано је да значајније непријатељске снаге могу да уђу на Космет само стратешким дримско-косовским правцем, чији је један тактички крак водио преко Паштрика. Као команданту ми је, међутим, било познато и да немамо снаге које би Албанце задржале ако пређу Паштрик и ступе у Призренско поље. Одатле би им био отворен пут у дубину, ка Приштини. То ми је била највећа мора и највећи страх током рата. Граница се зато бранила – по сваку цену – присећа се генерал Делић.

Већ први дани битке донели су и ново, најтеже искушење – НАТО авијацију. Небом су готово свакодневно крстарили амерички бомбардери А-10 и „торнадо“, ловци Ф-16. Хеликоптери „чинук“ у дубини албанске територије евакуисали су рањене албанске терористе извучене са линије ватре. Није то, међутим, било најгоре. НАТО је дигао стратегијску авијацију – бомбардере Б-52, Б-1 и ракете. У ратним дневницима 549. бригаде записано је да је од 31. маја до 10. јуна зона ове јединице, посебно појас између караула Горожуп и Планеја, чак 24 пута бомбардована из ваздуха.

Генерали Небојша Павковић и Владимир Лазаревић

– Два авиона истоваре и по 100 тона бомби. Тамо где падну, све растиње, камене ограде, букве, електрични стубови – нестају. Куће такође. Оне вишеспратне постају само нешто веће гомиле шута, бетона и црепа – сведочили су војници са Паштрика.

Упркос тешким искушењима сваки борац био је спреман на жртву. Војска се херојски борила. О томе сведоче и жртве – у операцији „Стрела“ 549. моторизована бригада, имала је 25 погинулих и око 200 рањених бораца. У зони бригаде погинуло је укупно 87, а рањено и повређено 300 официра, подофицира и војника.

Божидар Делић командант 549. моторизоване бригаде