Глобална агенда џендер идеологије: Деконструисање језика и човека

Ми не говоримо и нећемо говорити родно осетљивим језиком, него српским језиком, порука је патријарха српског Порфирија са отварања данашњег скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“ у организацији Информативне службе Српске православне цркве и Матице српске у Народној библиoтеци Србије.

„Не пристајемо да било коме због тога што говори српским језиком буду ускраћена људска права, а поготову да због тога буде кажњаван“, наводи се у поруци српског патријарха која је прочитана на скупу који је окупио превасходно правнике са универзитета у Београду, Новом Саду у Крагујевцу, али и професоре Филозофског и Православног богословског факултета.

Ово је други стручни скуп који две институције заједнички организују како би указале на, како су наводили више пута, мањкавости овог закона, његову неуставност и неприхватљиви „језички инжењеринг“ који се тиче обавезе употребе родно осетљивог језика у јавној управи, образовању у медијима, уз претњу казни.

Патријарх, који није могао лично да присуствује због обавеза око сахране викарног епископа моравичког Антонија, у поруци је оценио да је након првог скупа пре два месеца подршка јавности била акламативна.

„Људи који овде живе не пристају на то да мајке и очеви буду родитељи број – 1 и 2, а можда и 3 и 4. Ми не желимо да наша деца не знају ко им је мајка, а ко отац, а да напослетку не знају ни ко су они сами“, истакао је патријарх Порфирије.

Он је додао да народ посебно изражава негодовање због чињенице да се од вртића, преко основних и средњих школа и универзитета, намеће промена свести и начина живота појединца и друштва у целини промовисањем родне, тачније LGBTQIA+ политике и праксе. Учеснике скупа је замолио да предложе „које правне мере је потребно да предузмемо, како бисмо у блиској будућности могли да престанемо да се бавимо овим законом који покушава да мењајући начин међусобне комуникације, заправо потпуно измени начин нашег живота, наш етос“, закључио је патријарх.

Присутне је поздравио и директор Матице српске проф. др Драган Станић који је истакао да је овај скуп изнуђен чињеницом да смо суочени са изазовима којима се, како је додао, само заједнички можемо супротставити напомињући да су угрожени сами темељи човечанства.

„И феминистички покрет и ЛГБТ и квир покрет биће на једној врсти раскрснице, а на нама је да одлучимо хоћемо ли испољавати бригу за оно што ће се десити у будућности или ћемо пасивно посматрати оно што нам се намеће из разних центара моћи. Ради се на томе да више не знамо шта је норма, већ све може да се етаблира као норма коју морамо да поштујемо. Неће бити да је тако“, истакао је Станић.

Показало се да са вером у Бога човек може да опстане много векова, додао је директор Матице српске и нагласио да са наметањем идеологија какве су провучене и кроз Закон о родној равноправности друштво иде у суноврат.

„Чини нам се да све што долази из центара моћи морамо да прихватимо – није тако. Као заједница, институције, интелектуалци, активни појединци, заједнички можемо да изградимо боље друштво“, рекао је Станић.

Уводно предавање на скупу одржала је др Маргарита Питерс из Брисела која се од деведесетих година прошлог века бави изучавањем џендер идеологије. Она је рекла да џендер идеологија има „прометејску“ сврху – да се роди нови човек ослобођен од своје Богом дане природе, човек који може да реконструише себе према својим изборима, стално променљивим.

„Џендер није изолована агенда, део је нове секуларне етике. Ради се о глобалној агенди чији су носиоци транснационални чиниоци. На научној конференцији Уједињених нација 1995. године у Пекингу постигнут је консензус о промовисању родне равноправности, а у Агенди 2030. родна равноправност је означена као један од приоритета“, истакла је Питерс.

Она је додала да родна равноправност није потекла ни од једне од држава чланица УН, већ је плод западног феминистичког мањинског покрета, и поклапа се са процесом који је почео деведесетих година прошлог века када је моћ из националних влада преусмерена на транснационалне актере.

„Џендер револуција дошла је у Србију са политичком револуцијом, а затим је моћ премештена на оперативце ван Србије. Важно је пратити их и бити свестан да то значи постепено губљење српске суверености. Чланство Србије у УН и придруживање Европској унији дошли су са значајним финансирањем невладиних организација које се залажу за родну равноправност. Без ових актера српска влада не би била у обавези да усваја родно осетљиви језик нити да спроводи агенду родне равноправности. Али треба да будете свесни да ће притисци на вашу владу да то спроводите само расти“, истакла је Питерс.

Она је нагласила да је сада нарочито проблематично што џендер идеологија таргетира децу и то од вртића до високог образовања, како је истакла.

„Унеско је 2017. године усвојио међународно техничко упутство за образовање о сексуалности које подразумева да деца од вртића и током школовања испитују своју сексуалност, да препознају као разноликост све врсте односа, заједница. Ради се о реконструкцији родних стереотипа, како се то назива, мушкараца и жена, брака и породице заснованих на њиховом односу“, навела је Питерс.