Поводом Дана Копнене војске Србије и 100 година од завршетка Првог свјетског рата и побједе у Великом рату, генерал Милосав Симовић одржао је говор за уџбенике, проткан чињеницама, дирљив, поносан, говор који подсјећа на оно што већина Срба ни чула није.
На самом почетку, генерал је истакао жртву који је наш народ поднио на олтар слободе:
„Србија је у Великом рату имала толико жртава да није могла обиљежити све гробове, није имала довољно црног платна да би се на свакој кући, у којој је неко страдао, могао истаћи црни барјак.
62 посто мушких глава је нестало, 1/3 становништва је нестала. Током повлачења преко Албаније умрло је 77455 војника, на Солунском фронту 36477 наших сународника пали су херојском смрћу, а у заробљеништву је страдало преко 81000 српских ратних заробљеника.
Око пола милиона дјечака и дјевојчица остали су без родитеља.
Браћо Срби, и браћо свих вјера, и 22 нације које у Србији живе, шта нас је све снашло – добро је да смо претекли. Пакао кроз који смо прошли прије, током и након Првог свјетског рата, па страдања у Другом свјетском рату, сукоби у бившој СФРЈ, ужас НАТО агресије. Што је много, много је. Да поновим, добро је што смо уопште преживјели“.
Генерал је рекао да је лијепо видјети у Бечу и другим европским метрополама уређене тргове, мостове, споменике… Али, истакао је и да је много од тих споменика изграђено српском муком – окупатори су нам однијели на милионе тона злата, сребра, бакра, угља… износили су небројено богатство из Србије, и уништили 70 посто сточног фонда. А, ни савезници нас нијесу штедјели, тражећи баснословно богатство од ратом и тифусом уништене Србије.
Он је указао на чињеницу да слава српског оружја далеко превазилази границе Србије:
„У 43. државе налази се 679 споменика и спомен-костурница посвећених српским ратницима. Ми обилазимо мјеста гдје су наши преци страдали, вјероватно недовољно, а за оне ван земље не знамо ни гдје су… Кости наших предака налазе се тамо далеко, у Албанији, Грчкој, Румунији, Мађарској, Аустрији, Њемачкој, Холандији, Алжиру, Мароку, Тунису, БиХ, Црној Гори, Чешкој, Словачкој…“.
Генерал је подсјетио да у Грчкој, близу острва Лидо, није било више мјеста за сахрањивање српских хероја… Дно мора је мјесто њиховог вјечног починка.
У Њемачкој покрајини Бадем-Виртемберг, у граду Улму, постоји споменик посвећен 142. српских војника.
У Чешкој, близу чувене бање Карлове Вари, налази се мјесто Јиндриховице, у којем постоји спомен-костурница са 7100 српских и 189 руских војника, ратних заробљеника.
На 5 километара од Јиндриховица налази се српско војничко гробље са скоро 1600 гробова, које је случајно, берући печурке у тој шуми, открио наш земљак, Дејан Аранђеловић, који са породицом живи у Чешкој.
Берући печурке, наишао је на камен, скоро зарастао у трави А на њему је, ћирилицом, било уклесано: „Овдје почива Глишовић из Чачка“!
Симовић је нагласио да, на жалост, већина нас никад није ни чула за ова велика српска страдалишта, и истакао:
„Они су сви славни и без наших посјета, и пажње наше. Али, ако нашим прецима посветимо више пажње и поштовања, бићемо и ми јачи. Српски војник је одувијек био темељ наше државе“.
Генерал је оцијенио да је компнена војска Србије значајна копнена сила, која сарађује са свим релевантним армијама свијета. Пожелио је да се сарадња настави, те да никад више не дође до рата и крвопролића.
„Али ако до њега дође, ми морамо бити спремни да одбранимо нашу отаџбину. Ми немамо ни друге ни боље државе од ове наше српске. Такође, немамо ни друге, нити боље војске од ове наше, српске. Њих морамо чувати, његовати, пазити и вољети, а то ћемо најбоље радити ако будемо радили часно свој посао.
Поштоване колеге официри, морамо вољети и поштовати наше војнике, и тада ћемо сачувати нас. Као што се Исус жртвовао, па потом васкрсао, тако је и више од милио Срба жртвовано, али ће васкрснути у слави за нови живот, за Србију“, закључио је Симовић.
Тагови: Генерал Милосав Симовић