ГЕБЕЛСОВИМ ТРАГОМ: Истина о Рачку је одавно испливала – али се на њу нико не обазире

Супротно Вокеровом извештају, три екипе форензичара утврдиле су да су на телима погинулих пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине, као и да су на рукама убијених пронађене честице барута.

Ових дана опет се Рачак вратио у жижу јавности јер је Приштина решила да финанстира објављивање књиге из угла бившег шефа мисије ОЕБС на КиМ.

Подсетимо, извештај Вокера, који је тада био шеф мисије Оебса на КиМ, да су владине снаге у Рачку починиле масакр над недужним цивилима, био је пресудан за одлуку НАТО да СРЈ буде бомбардована само два месеца касније.

Упркос негирањима званичног Београда, западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.

„Случај Рачак” исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу.

Циљ Вокера и Запада био је да се обезбеди разумевање светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.

Насупрот томе, три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска, утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине, као и да су на рукама убијених пронађене честице барута.

Да масакра над цивилима није било, потврдио је индиректно и Хашки трибунал, који је после изношења доказа Слободана Милошевића да су у том месту вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне ОВК, из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих, овај случај је избрисан.

Истина о Рачку остала је дуго скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен.

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је након дешавања из јануара 1999. године говорио да сви треба да запамте шта се догодило у Рачку.

Медији су раније године пренели изјаву финске форензичарске Хелене Ранте да јој је Вокер „диктирао” како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Косову и Метохији, као и да мора да користи реч -масакр-.

Према званичној верзији садржаној у извештају МУП-а и у записнику истражног судије о увиђају, у Рачку је дошло до сукоба наоружаних Албанаца са српском полицијом, писала је Политика.

У извештају се наводи да је том приликом погинуло четрдесетак Албанаца, који углавном нису били у униформи, али су сви имали топлу вишеслојну одећу, а велики број њих и истоветне војничке чизме, те су већином поседовали ватрено оружје, које су тада и употребили.

Село Рачак је, иначе, било окружено рововима, ту се налазио један од штабова терористичке ОВК, а на месту догађаја су пронађене и велике количине оружја и муниције.

Судија Даница Маринковић и данас сведочи о увиђају који је својевремено обавила у Рачку.

Тада је, каже, утврђено да није било масакра и да погинули нису недужни албански цивили, већ припадници ОВК, о чему, иначе, постоји обиман доказни материјал са фотографијама, укључујући и гомилу оружја која је пронађена у селу.

Своја сведочења о Рачку и другим догађајима на КиМ, Маринковићева, сада пензионисани судија Апелационог суда, у Крагујевцу изнела је у књизи „Судија у рату и миру – сведочим”.

Сведок дешавања тих година на КиМ, новинар француског Фигароа Рено Жирар је за српске медије испричао да су он и колегиница из Би-Би-Сија били у Дечанима, када су се припадници ОЕБСА жалили да Албанци не поштују прекид ватре.

А када је, како је рекао, увече стигао у хотел „Гранд” у Приштини, где се налазио српски информативни пункт, добио је саопштење да су регуларне снаге Србије током тог дана извршиле успешну антитерористичку акцију у Рачку.

Сутрадан је, каже, отишао у Рачак, где је затекао униформисане припаднике тзв. ОВК у целом селу, који су им „војнички сукоб представили као масакр цивила”.

И француски новинар Жан Луј Трамбле, који је такође у магазину Фигаро објавио репортажу о страдању Срба на КиМ, пролетос је за београдске медије рекао да су догађаји из Рачка и све што их је пратило били, како је истакао, највећи „фејк њуз” с краја 20. века и један од првих из нове ере.