ГДЕ СУ НЕСТАЛИ СРПСКИ КРОМПИР И ПАСУЉ: Домаћи произвођачи кромпира немају шансе против увозног, јефтиног кромпира из ЕУ

У понуди је најмање домаћег кромпира па углавном купујемо увозни из Белорусије, Белгије, Холандије и Француске, а и пребранац све чешће правимо од пасуља увозног из Етиопије, Киргистана, Кине и Египта. Где су нестали српски пасуљ и кромпир?

Судећи по ценама и понуди, изгледа да ћемо бити жељни домаћег кромпира и пасуља. Килограм домаћег кромпира на пијацама кошта од 60 до 100 динара, а у продавницама онај из увоза на акцији продаје се за 45 динара.

Зашто све више увозимо најпознатије српске повртарске културе?

„Имамо производњу кромпира која из године у годину опада и у физичком обиму и погледу броја произвођача. У последњих седам-осам година број произвођача је скоро преполовљен. Цена на тржишту кромпира зависи од тога да ли имамо извоз или увоз“, каже др Живко Бугарчевић, стручњак за кромпир.

Домаћи кромпир нема много шансе против увозног јефтинијег кромпира из ЕУ и Белорусије, где државе већ дуго субвенционишу ту производњу, произвођачи имају савремену механизацију и на располагању велика складишта.

У Србији на пример годишње пропадне најмање 80.000 тона кромпира због неусловног складиштења.

„Вероватно многи мисле да је српски сељак Западна Србија, брдско-планинско подручје Моравичког округа, Златиборског и све оно што је везано за брда – што су раније били синоними доброг квалитета кромпира“, каже Бугарчевић.

Каже да имамо савремену производњу кромпира у Војводини, системе за наводњавање, моћну механизацију, квалитетно земљиште, квалитетно семе.

Продавац на пијаци сматра да би цена требало да буде око 100 динара да би био задовољан.

Тек на неколико тезги на пијаци продаје се домаћи пасуљ по цени до 300 динара.

Домаћи пасуљ са коленицама тако сада чешће правимо од пасуља из Етиопије, Киргистана, Кине или Египта. Годишње за увоз дамо 10.000 евра.

Ђорђе Моравчевић из Института за ратарство и повртарство каже да док смо пасуљ гајили са кукурузом имали смо довољно пасуља, а сада имамо довољно кукуруза а нестао нам је пасуљ јер га гајимо у монокултури.

„Можда бисмо волели да је наше квалитетније, суштина је да при увозу, што држава и ради, државни органи контролишу ту робу и све што дође у продају не би требало да се у многоме разликује од квалитета. Била би паушална моја оцена да кажем да је нешто из увоза мање квалитетно од тога шта производи наш поизвођач“, истакао је Моравчевић.

Више се ни препродавци на пијаци не труде да нас убеде да је кромпир ивањички, а пасуљ тетовац.