Према сазнањима тог листа, Трампова администрација, тј. они који се баве спољном политиком, сложили су се да Косово да територију Србији у замену за признавање.

Ова радикална промена у администрацији председника САД дешава се након одласка бившег саветника за националну безбедност Х. Р. Макмастера, и после доласка на то место Џона Болтона, који је, наводи лист, познат по свом „антикосовском приступу“ из времена када је био амбасадор САД у УН.

То, према оцени приштинског листа, није добар развој догађаја, који „Газета“ види овако:

„Постоји могућност да ће се разговарати о размени територија. Али крај ове драме је тај да Косово, оно шта остане од њега, може да се сматра провинцијом Албаније“, наводи неименовани извор приштинског листа.

Приштински дневник наводи да су сви амерички председници од Џорџа Буша Старијег до Трампа били јединствени када је реч о границама Косова, тј. да се оне не смеју дирати и да нема поделе Косова.

„Доналд Трамп, неконвенционални амерички председник и његов тим нису сагласни са већином ствари које су радили његови претходници, како унутар, тако и изван Америке, а по свему судећи, ни када је реч о Косову“, наводи се у чланку.

У тексту у којем се подсећа да је међународна заједница непрестано одбијала идеју о подели територија, изван граница које су биле у оквиру Југославије, лист констатује да се не зна шта ће се десити ако се буде дирало у „границе“ Косова.

„Оно шта се зна јесте то да администрација Доналда Трампа исто размишља као и Русија када је реч о подели Косова“, тврди лист.

Иначе, први Албанац који је изнео идеју о размени територија између Косова и Србије је академик Реџеп Цосја, подсећа за „Газету експрес“ аналитичар и публициста Ернст Љума.

„Он (Цосја) је рекао да је најбоље решење да се три северне општине (Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) дају Србији, а у замену да добијемо оно што смо некад имали, Прешево, Бујановац и Медвеђу“, навео је он.

Љума је у емисији „Дебат плус“ на РТВ Дукађини рекао да ова идеја тада уопште није добро примљена и да је јавно мњење ни данас не прихвата.

Према његовим речима, 1954. извршена је размена земље како би била постигнута етничка равнотежа и јачање братства и јединства.

„Север Косова је више била ничија земља него српска или косовска“, рекао је он.

По њему, проблем севера Косова није нов проблем, нити је створен након последњег рата, већ постоји последњих 50 година.

Аналитичар Дардан Исљами каже да подела Косова не задовољава ниједну страну, али да је то средња опција која није толико лоша.

Исљами је у емисији „Дебата плус“ рекао и да опција размене територија није најгора могућа опција, пошто има и горих, међу три-четири потенцијална сценарија.

Он каже да границе треба да се врате онако како су биле и да нема потребе да Косово узима, нити да даје територију.

„Северне општине, да будемо искрени, никада нису биле наше. Тамо немамо куће, ни гробове никада нисмо имали“, додаје он.