Г. Николић: Шта очекује српску економију у наредних пет година?

Србија може очекивати побољшање економских параметара у наредном петогодишту, што ће се рефлектовати и кроз раст реалних доходака (плата и пензија), односно животног стандарда

Може се рећи да се у прва половини 2021. Србија има добре економске индикаторе, упркос тешким околностима услед пандемије. Да се српска привреда захуктава, указују три главне макроекономске величине (уз БДП): индустрија, извоз (и увоз), те промет у трговини на мало.

Наиме, у односу на лане, у периоду јануар-мај индустрија је порасла за 10,3 одсто, трговина на мало скоро 13 одсто реално, извоз 28 одсто (а увоз 18 одсто, обоје у еврима). Иначе, снажан раст извоза последица је снажног повећања извоза прерађивачке индустрије (од скоро 27 одсто). Наставак солидног пораста робног извоза Србије биће подржан даљим растом инвестиција у извозно оријентисане секторе, као и опоравком екстерне тражње (уз очекивани успешан процес вакцинације широм света). Додатно, привредни опоравак је значајно подржан и израженим растом у грађевини (који се процењује на близу 20 одсто у првом тромесечју ове године).

Иако тенденције у мају нису била толико добре као у претходним месецима, што је и очекивано имајући у виду вома ниску базу посебно у априлу, чини се да ће висок раст економске активности у 2021. бити остварен. Десезонирани индекс БДП-а показује да је привредна активност у прва три месеца 2021. већ благо премашила свој највиши преткризни ниво, док ће висок раст у другом кварталу (вероватно око 15 одсто међугодишње) додатно поправити релативну позицију Србије.

Судећи по изјавама највиших званичника, међугодишњи привредни раст у првом полугођу 2021. биће високих 8,3 одсто. Да ће у 2021. бити постигнут висок економски раст (шест одсто) тврде и експерти окупљени око Кварталног монитора (док се за привреде европских земаља процењује да ће остварити за скоро два процентна поена нижи пораст БДП-а).

И Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је повећала прогнозу раста Србије за ову годину на шест одсто, што је дупло више од њене процене из септембра 2020. ЕБРД потенцира да ће домаћа економска активност бити снажно подржана додатним владиним издацима за здравсто, субвенцијама за зараде и једнократним исплатама пензионерима и другим категоријама становништва (Влада је усвојила додатне мере фискалних подстицаја у износу од 4,5 одсто БДП-а или две милијарде евра у буџету за 2021).

И ММФ у 2021. пројектује реалан раст БДП-а Србије од шест одсто, док је с друге стране, Светска банка нешто опрезнија, са пројектованим растом Србије од пет одсто у овој години. Исту пројекцију раста дала је и рејтинг агенција Standard and Poor’s, која је у јунском извештају потврдила оцену кредитног рејтинга Србије на нивоу „ББ+/ Б“ и задржала стабилне изгледе за његово даље повећање (те смо у групи ретких земаља којима кредитни рејтинг није смањен).

Убрзање инфлације

Као и у другим земљама у региону, под утицајем виших цена енергената и хране, као и услед деловања ефекта ниске базе из истог периода претходне године, инфлација се убрзала, те је у мају достигла 3,6 одсто међугодишње (дупло више од очекиваног), што је нешто изнад централне вредности циља НБС.

Наиме, међугодишња инфлација у мају у САД је достигла пет одсто (предвиђено 1,6 одсто), ЕУ 2,3 одсто (предвиђено 1,3 одсто), Немачкој 2,4 одсто (предвиђено 1,1 одсто), Француској 1,8 одсто (предвиђено 0,9 одсто), Италији 1,2 одсто (предвиђено 0,7 одсто), у Мађарској 5,3 одсто (предвиђено 3,3 одсто), Пољској 4,6 одсто (предвиђено 2 одсто), Румунији 3,2 одсто (предвиђено 2,5 одсто), Бугарској 2,3 одсто (предвиђено 1,4 одсто).

Повећање инфлације је последица поремећаја на појединачним тржиштима до кога је дошло услед пандемије (поремећаји у ланцима снабдевања, услед чега су током пандемије исцрпљене залихе инпута, чије цене последично расту услед неспособности произвођача да се у кратком року прилагоде повећаној тражњи). Ипак, уколико инфлација буде дуготрајнија и ако раст цена обухвати већи број производа вероватније је да је су узроци инфлације експанзивна монетарна и фискална политика.

Добар је знак да је већ у јуну ове године међугодишња инфлација успорила износећи 3,3 одсто, док се у наредним месецима очекује се кретање инфлације око централне вредности циља од три одсто (а по престанку деловања привремених фактора код цена нафтних деривата и хране, њено успоравање од другог тромесечја 2022).

На одсуство знатнијих инфлаторних притисака указује стабилно кретање базне инфлације, која је у јуну износила два одсто међугодишње. Такође, важан фактор ниске и стабилне инфлације чини обезбеђена релативна стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде (иначе, цене роба и услуга у Србији су тек на 58 одсто просека ЕУ).

Поред убрзања инфлације, тренд који није повољан је раст незапослености у првом тромесечју ове године (у односу на први квартал 2020), за 2,3 процетна поена (Анкета о радној снази). Додатно, уместо првобитно планираног фискалног дефицита од три одсто БДП-а и планираног смањења учешћа јавног дуга у односу на БДП, фискални дефицит ће по новим плановима Владе бити између шест одсто и седам одсто БДП-а што ће водити расту јавног дуга који ће крајем године достићи 60 одсто БДП-а, али тај ниво још није критичан (иначе је планирано да се фискални дефицит са око седам одсто БДП-а, умањи у 2022. на три одсто, а затим настави да се смањује до један одсто).

Зашто Србија релативно добро пролази кроз кризу?

Кључ је структура економије. Наиме, ради се о специфичној структури привреди, односно великом учешћу делатности попут пољопривреде и прехрамбене индустрије које су у кризи имале раст. Додатно, Србија има веома мало учешће туризма у БДП-у, као и ауто индустрије и других делатности које су биле највише погођене кризом. Поред тога, снажне антикризне мере првенствено фискалне, али и монетарне политике које се продужавају и у 2021, као и релативно благе анти-епидемиолошке мере (од средине маја 2020), те повољни односи размене (који утичу на раст нето извоза крајем 2020. и почетком 2021) додатно су поправили релативну позицију Србије.

Снажна инвестициона активност која је у годинама пре пандемијом изазване кризе доносила солидне стопе привредног раста такође игра важну улогу у добром котирању Србије. Стратешка диверсификација инвеститора и тржишта, односно то што највећи део СДИ у Србију одлази у индустрију, остале извозно-оријентисане секторе и изградњу инфраструктуре, такође подстиче економски раст. Најбољи пример је ауто индустрија где Србија има најразличитију палету производа који се у овој области производе – од гума, акумулатора, проводника, па до најсофистициранијих производа попут микрочипова и електромотора (нпр. извоз ауто компоненти од 2012. повећан је четири пута, на две милијарде евра).

У Србији је и током пандемије настављена реализација инфраструктурних пројеката. Учешће капиталних инвестиција државе у БДП-у је 2020. повећано на 5,4 одсто (са 4,9 одсто 2019), док би у 2021. требало да достигну седам одсто БДП-а.

Србија је била успешна у развоју ИТ сектора (извоз услуга повезан са ИТ сектором је за осам година готово учетворостручен – на преко 1,4 милијарди евра 2019, а раст извоза је постигнут чак и у кризној 2020, са наставком тог тренда и у овој години).

Додатно, извоз пољопривреде је од 2012. скоро дуплиран – на скоро 1,3 милијарде евра у 2020, док је динамичан раст (од чак 20 одсто) настављен у првих пет месеци 2021.

Шта можемо очекивати средњорочно?

Као што смо поменули, ММФ у 2021. пројектује реалан раст БДП-а Србије од шест одсто, а затим и наставак високих стопа раста. Ове пројекције су минимално различите од оних које је ММФ изнео у свом априлиском извештају (IMF, 2021).

На табели су дата очекивања ММФ-а за Србију закључно са 2026. која указују да ова међународна институција доста оптимистично гледа на економске перспективе наше земље.

Ове године БДП per capita ће бити близу 9.000 долара, а његов еквивалент по куповној моћи преко 20 хиљада долара. Удео инвестиција у ГДП се процењује да ће се приближити фамозној четвртини БДП-а у 2026, док ће инфлација остати стабилна и релативно ниска (око три одсто). Волумен раста извоза биће око 11 одсто што значи да ће његова стопа раста изражено у еврима бити око 13 одсто. Пројектован је и лаган пад незапослености, док се процењује да би фискални салдо могао бити скоро уравнотежен, иако пројекције за ову годину нису укључиле ребаланс буџета. Дефицит платног биланса ће остати на око пет одсто што се сматра дурогочно одрживим нивоом, а јавни дуг би после раста у овој години требало да почне да опада као удео у БДП-у земље.

Сумарно посматрано, наша земља може очекивати побољшање економских параметара у наредном петогодишту, што ће се рефлектовати и кроз раст реалних доходака (плата и пензија), односно животног стандарда. Наравно, увек постоји ризик од остваривања пројекција, али после снажног економског удара изазваног пандемијом тешко је очекивати да би се нешто слично могло поновити а што би могло битније пореметити прогнозе ММФ-а.

 

Аутор Горан Николић

 

 

Извор oko.rts.rs, 16. јул 2021.