„Француска данас није на нашој страни, а није ни неутрална него је много више на страни наших непријатеља и оних који желе да Косово и Метохију отцепе од наше државе“, каже Лукић и иронично примећује да ако се под пријатељством сматра да неко неће да вас убије него само да вас осакати онда може и да се каже да нам је Француска пријатељ.
Ипак, напомиње он, иако је Француска признала Косово и нема намеру да то признање повуче, она Србији није ни велики непријатељ па се у том погледу са Французима може нешто боље преговарати него са, рецимо, Немцима или Британцима.
„Макрон заиста и у овим кризним геополитичким ситуацијама покушава да води неку балансирану политику и према нама, а и у другим ситуацијама, па се тако Француска залаже на Блиском истоку за две државе, Палестину и Израел и ту покушава да нађе неку равнотежу“, каже Лукић.
Како напомиње, није искључено ни да је Макрон помогао да Србија избегне озбиљније консеквенце догађаја у Бањској, како је помињао и председник Вучић.
„Нигде није објављено шта се тачно догодило у Бањској, али можемо да наслућујемо на основу разних критеријума да је то била клопка за Србе. Јер тај случај је преокренуо ситуацију од оне кад је Курти био тај који не сарађује, а ми смо дотле били страна у успону. Бањска је искоришћена да се ситуација у западном дискурсу промени и да Срби постану терористи и криминалци, а косовске власти постану оне које бране легалитет. Постоји могућност да Француска није била део те клопке и да нам је пружила одређену помоћ да се то преокрене, амортизује, да не настрадамо сасвим, да не буде наметнуто неко решење које нам не би никако одговарало ни политички ни економски“, образлаже Лукић.
Политички консултант Александар Добросављевић истиче да је сама позиција Француске, па и према Србији условљена реал политиком.
„Не верујем у пријатељство у међународној политици, поготову између империја и малих народа. Ствари су условљене интересима великих у датом тренутку“, истиче саговорник Спутњика.
Добросављевић подсећа и да Србија има добру економску сарадњу са Француском која спада у првих 10 спољнотрговинских партнера наше земље.
„А економија је од изузетног значаја. Треба подсетити да ће Французи учествовати у изградњи београдског метроа, а концесија београдског аеродрома Вансију је вероватно најуспешнија у региону. Чињеница је да ми последњих година имамо спољнополитичку логику да главне политичке адресе које одлучују о нашој судбини покушавамо да заинтересујемо и економски, а кад имају овде економски интерес онда им не иде на руку да нас туку, да нас претворе у инвалиде него да имају користи од нас. Са те стране то јесте здрава логика којом смо се водили у спољној политици“, сматра овај експерт.
Он такође констатује да је централна тема скупа у Паризу ипак била блискоисточна криза, али да, иако је форум назван мировним, његов домет у том погледу није био превелик.
„Имамо никад више ратова који могу да изазову глобалне потресе и никад већу инфлацију мировних конференција. На њима се не постиже превише, не долази до прекида сукоба, али занимљиво је да су ти сукоби ипак контролисани – – ниједан не прелази одређени ниво да би се безбедносни ризици прелили шире и угрозили неку врсту комуникације и нову архитектонику света која се ствара“, примећује Добросављевић.
Истовремено, како напомиње, иако је назив форума био „Тражење заједничког основа у свету супарништва“ на скупу није било представника другог пола тог супарништва, Русије и Кине, док је Сједињене Државе представљао нижи званичник Стејт департмента Џејмс О Брајан, а не државни секретар Ентони Блинкен. Дискусије на скупу Добросављевић зато види као покушај да Европа симулира да покушава да утиче на догађаје унутар њеног дворишта премда релано од 2008. надаље показује недостатак капацитета да управља кризним менаџментом и да кризе не може да решава без директног уплитања САД.
