Србија ће једном морати да одлучи са ким ће ускладити своју спољну политику, са Европском унијом или Русијом, изјавила је Виола фон Крамон, посланица Европског парламента и представница немачке партије Зелених у представничком телу Европске уније.
У интервјуу за Глас Америке, Фон Крамон је рекла да свака држава има право да донесе суверену одлуку о својој спољнополитичкој оријентацији, па и Србија, чије су власти, како наводи, чланство у Унији означиле као један од циљева званичне државне политике, преноси Танјуг.
„Сасвим је у реду ако спољнополитички жели да се усагласи са Русијом. Али, чињенице говоре нешто друго: Србија и Северноатлантска алијанса (НАТО) одржале су 17 заједничких маневара, док су истовремено са Русијом биле свега три или четири. Тако да то није лако разумети”, рекла је фон Крамон.
Она је подсетила на недавни случај у којем је Србија била противна резолуцији Уједињених нација у вези са украјинским полуострвом Крим које је Русија анектирала 2014. године, наводећи да је солидарност Србије са Русијом разочаравајућа.
„Ускраћивањем подршке резолуцији УН у деликатном случају Крима супротстављате се западним партнерима и НАТО алијанси. Толико је очигледно да је Русија прекршила међународно право и то прихватају готово све земље. Дакле, нема потребе да Србија показује солидарност са Русијом. И то је разочаравајуће. Како је на таквим основама могуће изградити поуздане односе”, упитала је фон Крамон.
Говорећи о процесу евроинтеграција Србије, која ове године није отворила ниједно поглавље, фон Крамон оцењује да су разлози за то „прилично јасни” и да, како каже, није довољно само најављивање реформи, већ и њихово спровођење, поготово у области правосуђа, слободе медија. На питање које државе се противе отварању поглавља, немачка политичарка је рекла да није реч о појединачним земљама, већ о одлуци Европске комисије.
„Није став једне државе или једне чланице која се томе супротставља – већ, као што сам рекла, Комисије”, подвукла је она.
Коментаришући свој ранији твит да су добре вести то што Србија неће отворити ниједно поглавље, фон Крамон каже да нико у ЕП не би требало да буде срећан што Србија не отвара поглавља, али да је добро да Европска комисија, како каже, коначно примењује принцип строге условљености.
Она је рекла и да напредак у највећој мери зависи од учинка дијалога Београда и Приштине и истакла да „за Косово и Србију важи исто: без узајамног признања и свеобухватног споразума, нема начина за европске интеграције”. Она је оптимиста кад је реч о наставку дијалога, наводећи да би ствари могле бити решене врло брзи када би било политичке воље.
Упитана како би се нова трансатлантска иницијатива коју је ЕУ предложила САД могла одразити и на дијалог који воде Београд и Приштина, Фон Крамон је рекла да се нада да ће од првог дана америчка администрација са ЕУ помно пратити регион, како би до лета могли да се надамо некаквом заједничком резултату.
„То не мора бити споразум – може бити нацрт на којем би се рад могао наставити после лета. На темељу чега ће земље наставити свој европски пут”, закључила је она.