Ако се приштинска страна определила за пуни реципроцитет и настави са акцијама попут актуелне на Јарињу и Брњку, дијалог између Београда и Приштине губи сваки смисао.
Овако за Спутњик најновије акције Приштине коментарише некадашњи југословенски дипломата Зоран Миливојевић.
Према његовим речима, бриселски дијалог губи смисао по два основа: прво зато што приштинска страна не поштује Бриселске споразуме. Други основ је тај што питање регистарских таблица, према речима нашег саговорника, заправо намеће причу о статусу Косова и Метохије.
Бриселски дијалог је изгубио смисао
„Није суштина у таблицама као таквим, него у статусу. Очигледна је намера и приштинске владе и Куртија да спроведу своју политичку платформу, да се искључиво разговара о статусним питањима и да то буде једина могућа платформа“, наглашава Миливојевић.
У наредном периоду, поготово зато што на КиМ следе локални избори, требало би очекивати да ће политика наметања стратегије да се разговара искључиво о статусу јужне српске покрајине бити носећа, додаје Миливојевић и истиче да се у том смислу постављају два питања.
Прво је да ли је могуће уопште разговарати о нормализацији односа између Београда и Приштине, јер дијалог о нормализацији није исто што и дијалог о статусу. Дијалог о нормализацији значи разговоре о животним питањима, па и о питањима слободе кретања.
Друго питање, према Миливојевићевим речима, јесте питање позиције ЕУ као посредника у дијалогу.
„Она има мандат Уједињених нација да посредује, али статусно неутрално. Имајући у виду и неке Лајчакове изјаве пре пута у Приштину, где је говорио да на крају дијалога треба практично рачунати са међусобним признањем, а такође и да нема реакција на понашање Куртија, потпуно је јасно да ЕУ наступа искључиво са позиције разговора о статусу“, каже он.
Сва ова питања отворио је Аљбин Курти одлуком о заустављању аутомобила са српским регистарским таблицама и наметању косовских таблица. За ову акцију приштинског премијера велику одговорност сноси и онај део међународне заједнице који подржава косовску независност. Оно што тренутно ради приштинска влада, према речима нашег саговорника, може да изазове додатну нестабилност и у региону, јер не треба очекивати да ће српска страна прихватити наметање оваквог решења.
„Чак и немам неку велику дилему да Курти, у ствари, има подршку и за овакву политику и за овакав приступ и да иначе постоји нервоза у западним круговима који подржавају Косово што та ствар не иде и да је ово један део притиска и покушаја да се решење наметне по принципу диктата ствари са терена — узми или остави“, истиче Миливојевић.
Како би се зауставио процес даље радикализације и могућег угрожавања мира и безбедности, требало би, сматра наш саговорник, испословати суспензију одлуке приштинске владе. Тек тада би се створили услови за даљи дијалог о нормализацији односа — у садашњим околностима, то је тешко и нисам оптимиста, закључује Миливојевић.
Лајчакови напори торпедовани акцијом Приштине
Утисак да је бриселски дијалог изгубио смисао одавно постоји, каже историчар Саша Адамовић.
„Оно што је почело Бриселским споразумом, наставило се мучним процесом дијалога између Београда и Приштине, током којег Приштина није желела да озбиљно преговара, реализује договорено, већ је чекала тренутак у коме би Србија била натерана да прихвати независност Косова. Видели смо да је још од такси које је уводила влада Рамуша Харадинаја, па до данашњег дана када Аљбин Курти укида српске таблице, све било у функцији притиска на Београд, да се Србија сломи и призна оно што никада неће урадити“, истиче он.
Осим у кратком периоду, када је Ричард Гренел покушао да реши косовско питање без прејудицирања статуса јужне српске покрајине, они који модерирају дијалог између Београда и Приштине, САД и ЕУ, не предузимају ништа како би Приштина испунила преузете обавезе, додаје Адамовић. Приштина се, након Гренеловог напуштања позиције посредника, вратила политици која од Београда жели да изнуди признање косовске независности, а бриселски дијалог се претворио у, како наш саговорник каже, мучење.
„Све док они који стоје иза пројекта независног Косова, а то су водеће државе ЕУ и САД, не пронађу начин да натерају Приштину да се врати за преговарачки сто, да се бави решавањем конкретних, свакодневних проблема, никаквог озбиљног дијалога не може бити и он је у овом тренутку изгубио сваки смисао“, сматра Адамовић.
Жеља Мирослава Лајчака да, посетом региону, обнови дијалог између Београда и Приштине, акцијом приштинских власти на Јарињу и Брњку је торпедована, закључује он.