Заменик директора Фигароа и угледни новинар Жан Кристоф Буисон објавио је у том магазину текст о Арноу Гујону под називом „Солидарност са Србима није злочин“. Представља га као 33-годишњака који већ дуго живи у Србији, иако је француски држављанин.

Године 2004. је, подсећа, основао невладину организацију „Солидарност за Косово“, која за циљ има да помогне Србима којих је неколико хиљадама и живе у енклавама које наликују на афричке бантустане, јужно од реке Ибар.

„После рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (које су признале бројне државе, међу којима је и Француска, али не и Србија, Русија, Шпанија или Кина, на пример) 120.000 Срба (православних хришћана) је остало у тој области, која представља срце српске историје, српског идентитета и националног поноса. Већина су скромни људи, који уопште немају рођаке у Србији, немају средстава или жеље да оду“, навео је Буисон.

Оданост Арноа Гујона према тим несрећницима, који мало и подсећају на Французе настањене у Алжиру до 1963. године, га је, истиче, и начинила националним херојем у Србији.

„Највише институције и власти, било грађанске, било црквене, њега уважавају, поштују или су га одликовале неким признањем, а они који га препознају на улици га поздрављају, грле или љубе. Својим јако младоликим изгледом, овај отац једне породице, често се поистовећује са ратницима са Солунског фронта, који су у периоду између 1916. и 1918. године, дали своје животе између Солуна и Београда, за ослобођење Србије, од бугарске, немачке и аустријске окупације“, пише у Фигароу.

Буисон наводи да је, ипак, у очима Приштине Арно Гујон и криминалац. Он је, подсећа француски новинар, заустављен и накратко затворен прошле недеље на административном прелазу Мердаре, док су га с друге стране чекали да, уз присуство владике рашко-призренског Теодосија, отвори фарму за узгој пилића. Испитивање је одржано без физичког насиља, али је трајало пуна три сата, истакао је Буисон.

„Рекли смо већ да је Арно Гујон држављанин Француске. Управо због тога се увек суздржавао да говори о регионалној политици. Његова једина брига је како помоћи и утешити житеље, који само траже да живе и преживе на тлу својих предака. Како да једној баки изолованој на фарми, донесе преко потребне лекове; како да омогући малој девојчици ношење наочара, које она сама не може да купи; како да обезбеди нешто од чега ће стотине сељака прехрањивати своје породице; како да их утеши када им албански екстремисти етнички чистог Косова, украду тракторе или краве“, објашњава Буисон.

Снажан одјек и подршка Београда 

Младић из Гренобла, ожењен Српкињом, на Косово је долазио сваког месеца у протеклих седам година и ниједном није заустављен или спречен.

„Ниједном му нису чак ни тражили да отвори пртљажник аутомобила! Зашто је донета оваква самовољна одлука против некога ко није Србин, чија организација никада није имала ни један једини прекршај у етичком, финансијском или политичком смислу?“, пита Буисон.

Подсећа да је у Србији ова ствар јако одјекнула у свим средствима информисања – од најозбиљнијих па до таблоида.

„Премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић (који је и сам био ухапшен и отеран пре неколико месеци, током једне од својих посета) пружили су подршку Гујону. А Француска? Француски амбасадор у Србији, Фредерик Мондолини, примио га је у понедељак, 17. септембра, што потврђује да се ово озбиљно схватило“, навео је Буисон.

„У међувремену, барем 500 српске школоване деце и 5.000 породица којима је било омогућено да студирају, да се хране, облаче и раде већ годинама захваљујући Арноу Гујону моли Светог Саву да се самовољна одлука албанских власти поништи. Замислите како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок?“, закључио је Буисон.