Феђа Димовић: Косово је наше све док нам је у мислима и срцу!

Однос Срба према КиМ је мерило тога какви смо као људи. Права истина је да постоји право јачега да малтретира слабије.

Дубоко сам убијеђен да су Косово и Метохија сама срж нашег идентитета и нешто узвишено што спаја све Србе, гдје год да они живе на кугли земаљској. Око Косова смо се увијек окупљали, о њему смо пјевали и сањали га и у најтежим тренуцима наше историје. Оно је наше док год ми тако мислимо и осјећамо и то нам ниједна сила не може отети.

Овако на питање да ли је у предвечерје Сретења 2024. вријеме да се сви Срби окупе око очувања КиМ, за „Новости“, одговара Феђа Димовић из „Београдског синдиката“.

Један од вођа популарног хип-хоп састава, познатог по јакој родољубивој ноти и оштрим политичким ставовима, који ове године обележава четврт вијека на сцени, нема дилему да је вријеме да се окупимо око Космета:

– То је заправо окупљање народа око Христа који се налази у средишту Косовског завета.

У више наврата сте истицали, говорећи о КиМ, да је реч о духовној вертикали Срба?

– Управо тако. Сам идеал косовског завета се заснива на светом писму и православљу. То је избор између живота у врлини и пропадања у ништавило. Наш однос према Косову је мјерило тога какви смо као људи.

А гдје смо данас као људи, као народ?

– Као и увијек, на раскршћу. Због тога смо увијек под притиском између чекића и наковња. Некада дјелује да нећемо издржати, али се онда појави нека чудновата виталност овог народа која нам помаже да пребродимо и највеће недаће.

Уз свој народ сте кроз готово сваку ноту и риму. Ваша ангажованост многима је, чини се, отворила очи?

– Ми смо критиком друштва и система указали на многе проблеме који наш народ вјековима оптерећују. Истовремено смо код младих успјели да пробудимо искру здравог родољубља и да ободримо многе људе да истрају у борби за праве вриједности. Некад ми дјелује да смо на себе преузели озбиљан посао који иначе није својствен једној музичкој групи. Међутим, сви се могу сложити, па и они који нас не воле, да ми нисмо само обична музичка група.

Посебно сте везани за публику са оне стране Дрине, али не само у РС, већ где год да живе Срби?

– За ових 25 година нема гдје нисмо наступали за наше људе. На три континента и у великом броју различитих држава. Због тога смо стекли значај великог националног бенда који је пуно допринио промоцији наше културе и духовности. Република Српска је свакако на посебном мјесту у нашим срцима јер је она одувијек била бастион српства.

Нестаје ли српски језик? Да ли нам умире ћирилица?

– Нажалост ми некада не умијемо да вреднујемо културно благо које су нам оставили наши преци. Ћирилица је све мање у употреби у свакодневном животу и мислим да би држава морала да се много више позабави њеном заштитом. Иста ствар је и са језиком који је искварен помодарским новитетима увезеним споља и унакажен енглеским изразима и интернет сленгом. Поготово је то присутно код млађих генерација.

А да ли очекујете да ће се после резултата пописа српски званично зборити и у Црној Гори?

– То је очигледна жеља већине народа у Црној Гори, али сам опрезан у очекивањима јер је Црна Гора чланица НАТО-а, који очигледно има велики утицај на све политичке процесе који се тамо дешавају. Свакако би то било праведно, имајући у виду да је српски језик тамо на силу маргинализован за вријеме режима Мила Ђукановића.

Да вам неко каже „било би добро да у пјесмама примјењујете тзв. родно сензитивни језик“, шта бисте учинили?

– Мислим да смо ми доказали да на нас не утичу било какви трендови, поготово не они површни и помодни.

Даницу Црногорчевић и нумеру „Весели се српски роде“ неки су разапели на стуб срама, притисак моћника види се и у случају Милоша Биковића. Има ли краја?

– У тим примјерима се види све лицемјерје модерног свијета и бруталност тзв. културе отказивања. Више није важна истина, него лажни утисак који се фабрикује о неком појединцу или о читавом народу. Ако се овако настави, кривицу више неће утврђивати судови, већ ће се она процењивати на преком суду медија и анонимне масе на друштвеним мрежама.

Правник сте по образовању, постоји ли данас међународно право?

– Право питање је да ли је међународно право икада и постојало. Мој одговор је да оно постоји само у књигама. Права истина је да постоји само право јачега да малтретира слабије и да се при томе позива на законе и стандарде које је сам измислио а који за њега не важе.

А, правда, има ли је данас?

– Постоји небеска правда и ја вјерујем да Бог често помрси рачуне овоземаљским силницима. Али Бог помаже само онима који то заслуже. Не смијемо да му окренемо леђа!

Гдје је свих ових година систем, да ли је као у вашој чувеној пјесми?

– Ми смо то детаљно и хируршки прецизно описали у нашој песми „Систем те лаже“. Можда најјасније у стиху „Знам ко ме лаже и од кога сам ја згажен – банке, ММФ, корпорације су важне. А систем и постоји да за њих прави паре. И биће правде тек кад ово царство падне!“.

„После свега, шта сад остало је мој Београде…“, питали сте у „Балади дисидента“. Шта нам је остало?

– Остала нам је вјера, остаће и наша дјела. Морамо да наставимо да се боримо за ствари у које вјерујемо и да будемо позитивни примјери својој дјеци.

Као да смо тек почели

„БЕОГРАДСКИ синдикат“, четврт вијека на сцени. Јубилеј за понос?

– Нама свакако јесте. За нас је превасходно највећи успјех да је ова екипа људи остала на окупу већ четврт вијека, да се дружимо и стварамо добру музику. Кроз шалу кажемо да смо тек почели.

Стижу документарац и нове песме

„СИНДИКАТ“ на турнеју креће из Бањалуке 23. марта, на који начин ће још бити обељежено 25 година постојања групе?

– Планирамо да током ове године одржимо неколико великих концерата у нашој организацији. Имамо још увијек актуелан албум „Синдикално прољеће“ који смо објавили прије пола године и тренутно га промовишемо тако што избацујемо спотове за поједине песме са албума. Планирамо још неке активности као што је снимање документарног филма о „Београдском синдикату“, изложбе, монографије… Све је у знаку ове слављеничке године. Биће и нових пјесама.