Делу тзв. интелектуалне новосадске елите неће пријати Фестивал „Дан победе – филмске приче о освајању слободе“, јер су њихове приче потпуно изван времена и контекста и у основи су примитивне и антисрпске, каже оснивач овог фестивала Горан Марић, познат као легендарни менаџер Малколм Мухарем.
Фестивал ратног и патриотског филма „Дан победе – филмске приче о освајању слободе“ који ће се одржати од 9. до 14. новембра у Новом Саду отвориће самостални концерт Београдског синдиката у Спенсу 9. новембра, на Дан ослобођења Новог Сада.
Горан Марић који је и организатор концерта истиче да му је задовољство што је успео да направи манифестацију коју доживљава као културну димензију српског света.
Српска Атина традиционални српски центар
„А та тзв. елита нити је новосадска, нити је елита. Нови Сад је српска Атина и традиционално је српски центар од прворазредног значаја, између осталог због прве православне гимназије, Српског народног позоришта, Матице Српске, Светозара Милетића, Јаше Томића…“, додаје Малколм Мухарем.
Говорећи о фестивалу наглашава да је реч филмској смотри ратног, патриотског и духовног, православног филма.
„Кренућемо са спектакуларним отварањем уз кратке филмове који ће нас подсетити на литије у Црној Гори као и на ослобођење Новог Сада на концерту Београдског синдиката. Задовољство ми је што сам овде са Феђом Димовићем једним од фронтмена Синдиката и једним од јунака борбе српског народа у Црној Гори која је била дуготрајна али и величанствена, са литијама које ће сигурно остати запамћене у српском народу док је света и века“, каже Малколм Мухарем за „Орбиту културе“.
Знамо ко је био агресор, имао право да се сећамо славних предака
Члан Београдског синдиката Феђа Димовић наглашава да им је велика част што наступају на отварању Фестивала јер је врло битно обележавати такве датуме. Додаје да је припадницима генерације која је одрастала за време социјализма у васпитању фалило њихово обележавање.
„Први светски рат је и у историјским уџбеницима био скрајнут у односу на народноослободилачку борбу. Мислим да би требало да се бавимо стварима које су битне поготову што су тенденције односа унутар ЕУ, једне јаке Немачке и неког лажног помирења, да се сада не слави као што се слави у Другом светском рату победа, него примирје, иако знамо ко је био агресор. Ми смо водили ослободилачки рат и имамо право да се сетимо наших славних предака и великих жртава које смо имали“, сматра Димовић.
Синдикални тренинг уз нову песму
Он додаје да су синдикалци жељни наступа пред публиком у Србији пошто су последњих година наступали више ван Србије, од „Америке до Азије“, али да је тога жељна и публика што потврђује велико интересовање за новосадски концерт не само из Србије, него и из окружења и Европе. На концерт ће моћи да уђу и они који немају сертификат о вакцинацији, прележаној корони или ПЦР тест ако ураде брзи антигенски тест по знатно нижој цени него што је иначе на пунктовима испред улаза у Спенс.
Димовић је најавио да ће у недељу изаћи спот за нову песму Синдиката чији је радни наслов „И даље кидам“. Реч је о песми из филма „Златни дечко“ ког је режирао члан Синдиката Огњен Јанковић, а први пут ће бити изведена пред публиком у Новом Саду.
„Мислим да ће бити један јак, енергичан концерт, као што ми то зовемо синдикални тренинг где ће људи моћи се искачу и да ћемо поделити ту емоцију са њима“.
Од „Пропасти империје“ Путиновог духовника до „Марша на Дрину“
На фестивалу ће бити приказани филмови руских аутора Карена Шахназарова, филм „Острво“ Павела Лунгина, а новосадска публика имаће прилику да види Пјотра Мамонова, према речима Малколма Мухарема, једног од највећих алтернативних руских уметника, панкера који је остварио две феноменалне улоге код Лунгина у филмовима „Цар“ и „Острво“.
Биће приказан и филм „Пропаст империје – лекција Византија“ Путиновог духовника оца Тихона Шевкунова, а уз филмове ће бити организоване трибине. Од наших филмова биће приказани „Дара из Јасеновца“, „Теслин народ“ Жељка Мирковића у ком Џек Димић глуми Теслу, као и грчки филм „Божји човек“ Јелене Поповић о светом Нектарију Егинском којим ће се завршити фестивал.
„Наравно, и ‘Марш на Дрину“ који је обавезна литература, један од наших најзначајнијих филмова који има и једну важну социолошку улогу у нашем враћању из југословенског наратива у сопствену српску димензију иако је прављен у неком другом времену“, сматра Малколм Мухарем.
Стереотип о „кругу двојке“
Феђа Димовић сматра да у Београду још увек има рестлова југословенства јер је био главни град Југославије и додаје да је на нама да га претворимо у главни град Србије. Још увек постоји Југословенско драмско позориште, Југословенска кинотека а присутан је другосрбијански наратив који нема ни три одсто упоришта у народу, али су другосрбијанци због добрих позиција, као дефакто гласноговорници међународних сила, добро распоређени.
„На нама је да то мењамо и осрбимо Београд колико год је то могуће. Не бих се сложио ни са стереотипом о ‘кругу двојке’ јер сам ту одрастао а чак се ни у времену комунизма нису мењала имена улица названих по косовским јунацима. Велики број мојих пријатеља, који су аутентични Дорћолци патриотски су опредељени и мислим да је то више нека увезена прича која покушава да представи ту квазиелиту као неке истакнуте градске ликове што они, у ствари, нису. Нису ни елита нити су из круга двојке“, закључује Димовић.
Владимир Судар