Европа скинула рукавице и саопштила Србији огољену истину

Извештај спољнополитичког одбора Европског парламента води ка притиску на Србију и покушају да се од Србије испослује одустајање од независности и сопствених националних интереса и државних потреба тиме што ће увести санкције Русији и ревидирти преговарачки процес са Косовом и Метохијом, истичу саговорници Спутњика.

Спољнополитички одбор Европског парламента (ЕП) је са 50 гласова „за“ и пет гласова „против“ усвојио текст извештаја о Србији којим се изражава подршка ЕП „будућем чланству Србије у ЕУ“, али и захтева признање такозване независности Косова и увођење санкција Русији.

Европа скинула рукавице

Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, подсећа да овај извештај нацрт Резолуције о коме ће се почетком јула гласати у Европском парламенту.

„Усвојена је тврда линија тако што су прихваћени амандмани са којима се мења и став према Србији и према кључним питањима везаним за евроинтеграције Србије и њен однос са Европском унијом. То је драстично изражено у два случаја: пуном инсистирању на увођењу санкција Русији и везано за став око Косова и Метохије,“ наводи Миливојевић.

Када је реч о санкцијама Русији, истиче наш саговорник, ради се о преношењу политичког става који се Србији иначе и износи у свим сусретима у последње време и настојању да се по сваку цену изврши притисак на Србију да се прикључи санкцијама Русији.

„Не ради се о принципијелном приступу, јер се Србија везано за руско-украјински сукоб већ изјаснила на принципијелној основи гласањем у Генералној скупштини Уједињених нација, већ се ради о притиску који треба од Србије да испослује одустајање од њене независности, односно, од њеног заузимања политичког става на основу сопствених националних интереса и државних потреба,“ објашњава Миливојевић.

Њихов је захтев, тумачи наш саговорник, да се Србија до краја прикључи западном језгру у његовој политичкој платформи према Русији у овом тренутку.

Немачка политика постала и европска

„Друга ствар која је новина и која представља значајну опасност за будући процес евроинтеграција Србије јесте уграђивање става о међусобном признању Косова и Србије. То је нешто што смо званично чули током посете немачког канцелара Приштини, што је придруживање ставу Вашингтона. У том тренутку је то одражавало став Немачке и њено тумачење правно обавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и Приштине и његове финализације. Међутим, уграђивање овог става у нацрт Резолуције ЕП, ако буде усвојена, на неки начин ће представљати, иако је необавезујућу, неку врсту политичке платформе у будућем постављању ЕУ према нама,“ уверен је Миливојевић.

Види се, напомиње он, да се ради о политичком ставу који се сада не може само лоцирати на Немачку и који овим гласањем показује да и неке друге политичке структуре у Европи деле немачки став.

„Треба нагласити да формално-правно за Србију важи преговарачки оквир у коме такав став не фигурира, већ само правно обавезујући споразум који није дефинисан као међусобно признање и у том смислу што се Србије тиче она нема обавезу да на било који начин прихвати овакав став. Али је ово сигнал да се став о међусобном признању дефинише као нешто што је услов и што би требало да значи правно обавезујући споразум на крају процеса нормализације,“ истиче Миливојевић.

Документ ничим не обавезује Србију

Србија се, наглашава наш саговорник, налази пред озбиљним изазовом и уколико ово буде даље институцијализовано на ниво орана извршне и централне власти ЕУ, односно, Савета ЕУ које је врховно тело то би значило ревизију преговарачког процеса и ново условљавање за Београд нечим што до сада није било нигде присутно.

Владимир Добросављевић, политички консултант, има нешто другачији став по питању овог извештаја. Он сматра да тај документ не мења било шта у позицији Србије, јер надлежности Европског парламента су такве да он у управљању институцијама Европске уније нема неког утицаја.

„Дакле, може да донесе штагод хоће, то не уобличава нити одређује ни обим ни врсту политике која ће се водити у ЕУ. То на неки начин јесте проблем Европе јер је у великој мери постала бирократизована институција а мање представничко тело и израз заједничке или договорене воље већине грађана Европе путем њених политичких представника,“ сматра наш саговорник.

Западна хомогенизација око политике према Русији

Добросављевић истиче да на ово гледа пре свега у контексту хомогенизације западних савезника око политике према Русији и изолације руског утицаја на простор који Европа сматра својом зоном интереса.

„Не мислим да ће то нешто драматично променити у односу према Србији и Косову из простог разлога што ми на крају крајева имамо чињеницу да пет земаља ЕУ није признало Косово и Метохију, али са друге стране исто тако знамо то неће ни на који начин пореметити улазак Србије у ЕУ, јер последња изјава грчког премијера даје оквир у коме би заправо Балкан могао да се интегрише у ЕУ тек 2033. Године“, каже овај експерт.

То су датуми који су се и раније помињани, тако да Добросављевић не види да ово нешто мења драматично нашу реалну политичку позицију.

„С друге стране, ово јесте једна врста појачаног притиска на Србију, али не толико у смислу Косова и ЕУ, колико је то покушај да се Србија уведе у систем осталих европских земаља и њихове политике према Русији а то је увођење санкција и потпуна изолација у односу на руски утицај који постоји на овим просторима. Дакле, то је притисак на Србију да усагласи своје ставове и спољну политику са ЕУ према Русији а не толико у односу Београда и Приштине,“ закључује он.

Известилац ЕП за Србију, Владимир Билчик рекао је како је после избора у априлу 2022. године и услед кризе у Украјини „неопходно да партнери у Србији схвате колико је хитно напредовати на европском путу“.