Протести против аутодеструктивне политике Европске уније чији становници трпе несташице намирница и енергената као последицу увођења санкција Руској Федерацији шире се од престонице до престонице. На улицама Париза, Берлина, Беча, Прага на десетине хиљада људи дигло је глас против ове погубне политике.
Социолог и професор на Филозофском факултету у Београду Владимир Вулетић ове протесте дефинише као борбу малог човека за пристојан живот.
Засићење унитаристичком политиком која номинално функционише по принципу супсидијарности, а заправо све отвореније и очигледније приморава своје чланице на неретко антидржавне потезе изазвало је реакцију која се прелила на улице европских градова. Од несташица и наступајуће енергетске кризе, па до отворених изјава да ће земље ЕУ помагати Украјину „по сваку цену“ створила се критична маса људи који све више окрећу леђа „европској идеји“ и окрећу се себи, својим потребама и својим државама.
То је пре свега протест којим се жели извршити притисак на владу да се тим људима који претежно спадају у нижи средњи слој и раднички слој обезбеди оно што су имали до сада – пристојан живот. У мери у којој се то препознаје и повезује са ратом који се води, онда је то и притисак на владу да ослободи те државе учешћа у рату, изјавио је Вулетић за Спутњик.
Заобилажење суштине – битка око симбола
Иако је оваква врста протеста новитет на европској сцени која је донедавно била изразито хомогенизована, а данас је „потресају“ све учесталије и распрострањеније победе десничарских партија на изборима, професор Вулетић сумња у дугорочан успех ове врсте протеста и побуну сматра симболичном, али не и пресудном. Разлог томе лежи у простој расподели силе. Побуна средњег радничког слоја и њихови вапаји за нормалним и пристојним животом не могу парирати великим западним корпорацијама и њиховој тежњи ка проширењу ка Истоку.