„За ових 18 година двадесет пута сам долазила. Нико не може да га избаци из куће до дан данас. Дошли смо на ову ледину, под шатор, под шатор. Још шест хектара земље имам“, каже Марта.

На имању Николића само остаци куће који су зарасли у коров и растиње.

Драгослава Николић имала је кућу од 100 квадрата. „Ја мислим да ми нисмо заслужили да нам се ово уради. На моје имање дошао је човек из Албаније и подигао викендицу-кућу“, каже Драгослав Николић.

Чекање, стрепњу и објашњења да се још нису стекли услови за повратак ови људи заменили су одлуком да се врате.

„После 18 година сам дошао на мој стари вековни темељ, чде су живели мој деда, прадеда и чукундеда. Имао сам шталу, гаражу све је уништено до темеља“, каже Јован Ристић.

Радомир Ристић прича да је комшијама било криво кад су дошли и да их нису никако дочекали.

„Знали смо да ћемо наићи на препреке, али смо упорни“, каже Мирко Симић.

Свако српско домаћинство поседује по неколико хектара земље, али њу користе Албанци.

„Имам пет хектара имања које је сада узурпирано, ради га Албанац“, каже Миодраг Тијанић.

Док чекају обнову кућа вредно раде и сређују двориште свог суседа у чијој кући бораве сви заједно.

„Стално су нам говорили дођите, вратите се на своје огњиште, међутим, сада су изнели доста лажи на наш рачун, да смо ми ратни злочинци, да смо правили злодела, што није истина“, каже  Чеда Симић.

„У општини Исток до 1999. године живело је 8.700 Срба, плус 1.700 Црногораца од тог броја није се вратила ни једна трећина“, каже  Весна Маликовић из Канцеларије за повратак и заједнице, општина Исток.

Повратнике у Љубожди непрекидно надгледа Косовска полиција, а повремено их обилазе и војници словеначког Кфора.