Европа ће клечати: „Челични“ удар на Железару Смедерево доказује да Запад не разуме Кину

© AP Photo / Darko Vojinovic

Иако на први поглед делује да ће смањење квота и повећање царина на увоз челика у Европској унији представљати проблем за Железару Смедерево, треба бити оптимиста. Јер, Кина има приступ и другим тржиштима осим европског, а уз то, значај њеног власништва над српском железаром није само економски већ и геополитички.

Овако професор Економског факултета у Београду, др Љубодраг Савић коментарише најновији предлог Европске комисије о намери да преполови квоте на увоз челика, а да увоз који премаши квоте буде повећан са 25 на 50 одсто.

За смедеревску Железару, ове мере значиле би да уместо досадашњих 820.000 тона, које је извозила у ЕУ и на које је плаћала царину од 25 одсто, може да извози 410.000 тона по тој истој царинској стопи, док би се за све изнад тог износа царина повећала на 50 одсто.

Потпредседник Европске комисије Стефан Сежурне објаснио је да ЕУ ову меру доноси како би спасила своју индустрију челика и заштитила своје произвођаче од растуће кинеске конкуренције. Сада се очекује да предлог Европске комисије потврди свих 27 држава чланица и Европски парламент, а мере би ступиле на снагу 1. јула 2026. године. ЕУ је прве квоте и царине на челик увела 2019.

Од кога ће ЕУ да купује челик ако не од Кинеза

Савић, пак, образлажући свој оптимистички став, најпре наводи бројке, које су како каже, неумољиве: кинеска производња чини половину укупне светске производње челика. Од око две милијарде тона, колико износи укупна светска производња, Кина производи нешто више од милијарду, а ЕУ око 130 милиона. То је зрнце песка у односу на Кину, каже професор.

Поставља се питање од кога ће ЕУ да купује челик сада, када је ЕУ прошла свој зенит.

„Дуго година, дуго деценија, Европска унија је била најбоље место за живот на свету. Никоме тада није пало на памет ни да повећава царине, ни да уводи квоте. Само за неке земље, отпадничке, како су их називали, али за нормалне европске земље, то се уопште није помињало. Значи, била је Европа без граница, без, да кажемо, препрека, привредних – Европа слободне конкуренције, слободног тржишта. А данас се Европа ограђује бодљикавом жицом. Наравно, вероватно велики утицај имају и Трампове царине и све оно што он тамо ради“, наводи Савић.

У Бриселу мисле да на вештачки начин могу да се супротставе кинеској конкуренцији, али то је немогуће. Европска аутомобилска индустрија, на пример, пред тоталним је колапсом зато што у Кини праве јефтиније, а квалитетније и удобније аутомобиле – а то не може да се реши увођењем царина, додаје он.

Кинезе за Србију не веже само економија, него и геополитика

Са друге стране, не постоји опасност да кинески власници напусте Железару, као што је то својевремено урадила америчка компанија „Ју Ес Стил“. За Кинезе она је као копнени носач авиона. Да је то тако показује и податак да је железара у последњих пет година управо због европских квота четири године пословала у минусу, а да је Кинези нису напустили.

Такође, ако не може да извезе челик на европско тржиште, Кинези ће га извозити на неко друго, сматра Савић, јер од произведених милијарду тона челика, половину би да искористе за своје потребе, а другу половину продају широм света. Према томе, Кинези имају тржиште, тако да није проблем да негде у свету пласирају и производњу смедеревске Железаре.

„Човек има 50 година и боли га зуб, али му је организам здрав, функционише нормално, иде на посао, игра фудбал, пеца, живи нормално. Тако је и код Кинеза. Имају једну милијарду производње и ми сада треба да се бринемо због једног милиона!? Па наравно да ће да га реше, као што су решили и оних 999 милиона. Не бих правио драму од тога“, категоричан је Савић.

И друге кинеске фирме које послују у Србији имају проблеме – Линглонг са америчким царинама, али су се прилагодиле, додаје он.

„Људи не разумеју Кинезе. Они не размишљају на годину или две, не размишљају чак ни на десет година. Они размишљају на сто година. Тачно знају због чега су дошли, не иде им како су замислили, али то им није проблем. Европа ће клечати за кинески челик, ако се опорави. Ако се не опорави, челик јој неће требати“, закључује Савић.