ЕУ извештај о страном мешању и дезинформацијама: Србија међу „најугроженијима“ на свету

ЕУ у свом извештају као претњу по безбедност означава манипулацију информацијама и страно мешање, али у чему се она конкретно огледа, о томе у овом документу нема готово ничега

Из другог извештаја о страној манипулацији информацијама и мешању одељења за спољну политику и безбедност Европске уније тешко да се ишта може сазнати о томе о каквим се случајевима конкретно ради.

Ако не рачунамо две студије случаја везане за изборе у Шпанији и Пољској, у којима је више представљено на који је начин пласиран „манипулативни материјал“ од којих је једно била лажна вест о експлозији на бирачком месту у Пољској, са непознатим ефектом на пољске гласаче, а друга оцена да ће Шпанија наставити политику НАТО, Лондона и Вашингтона, остаје непознаница шта је то конкретно манипулација информацијама – случај ЕУ.

Којим се информацијама најчешће манипулисало, како је истина постајала предмет искривљавања и може ли се доказати веза између ширења манипулативних садржаја и конкретне државе.

А конкретне државе се, наравно, у извештају наводе. Погађате, то су Русија, која је створила читав манипулативни наратив како би „оправдала свој агресорски рат против Украјине“ и Кина која жели да постигне „сопствене политичке и економске циљеве подривајући кредибилност демократских институција и подстичући поделе и поларизацију друштва“.

Извештај осим констатације у по једној реченици за сваку од држава, не нуди никакво даље образложење јер заиста би било тешко појаснити како је ширење НАТО-а на границе с Русијом манипулација информацијама и како је то за упитни углед институција и поларизацију европског друштва више крив Пекинг него Брисел.

Дакле, не улазећи у детаље које су конкретне манипулативне информације пласиране или које су биле највећи удар на слободно мишљење слободних грађана Европе, извештај ЕУ бележи да је од 1. децембра 2022. до 30. новембра 2023. било 750 инцидената са страним манипулацијама информацијама и мешањем. Мете су најчешће, у 49 одсто случајева, биле државе, у самом врху су и државни званичници, а у обе категорије прво место однела је Украјина.

У овој земљи забележено је 160 таквих случајева, не знамо чега ни у којим најчешће ситуацијама осим да је скраћеница ФИМИ (Foreign Information Manipulation and Interference), следе Сједињене Америчке Државе (58 случајева), Пољска (33), Немачка (31), Француска (25) и – Србија (23).

У око 30 одсто случајева мете су организације и институције и то најчешће поносни аутор извештаја ЕУ (19 одсто), НАТО (15 одсто), Оружане снаге Украјине (14 одсто).

Државници су трећа најчешћа мета манипулације информацијама и мешања (18 одсто), а најчешће је то био украјински председник Владимир Зеленски (40 одсто), који је далеко иза себе оставио другопласираног Жозепа Бореља (20 одсто), а овај опет трећепласирану Урсулу фон дер Лајен (девет одсто).

Ту су и догађаји који су изазвали највише ФИМИ активности (ако вам је до сада постало јасније шта је то). Будући да Украјина доминира у претходним категоријама, очекивало би се да је толике изливе манипулације по глави становника изазвао бар неки догађај који има везе с Украјином. Али не.

Догађаји који су изазвали највише страног мешања и манипулације информацијама били су напад Хамаса на Израел 7. октобра прошле године, пуч у Нигерији и Борељов говор којим  је представио први извештај о ФИМИ активностима, а који је био толико занимљив и садржајан да је бацио у сенку све оно што се дешавало у Украјини. Од Бахмута, преко Каховке и крени-стани-повлачи се офанзиве, до свих турнеја Зеленског, иступања Залужног и закулисних игара Буданова.

ФИМИ су у извештају означени као безбедносна претња на коју се у овогодишњем документу посебно упозорава у изборној 2024. години. Циљ је обезбедити независност изборног процеса, а у извештају је представљен модел утицаја на изборе, односно уочавање непријатељских активности пре избора, током избора и у постизборном периоду.

За израду модела коришћена су 33 случаја страног мешања у изборне процесе, а уз међуизборе у Америци, парламентарне изборе у Холандији, Пољској и Црној Гори, председничке у Конгу, опште у Италији, ту су и прошлогодишњи избори на „Косову“ који су коришћени за упоредну анализу страног мешања и манипулације информацијама.

Да, то су они локални избори на северу КиМ на којима је гласало укупно 1.500 људи или 3,5 одсто бирача, од којих 13 припадника већинског српског народа. Као такви су постали један од огледних примера у поглављу „Како одговорити на ФИМИ током изборног процеса“.

Дакле, у овом поглављу као прва претња наводи се успостављање информативне структуре, канала или налога на друштвеним медијима, која треба да добије одређену кредибилност, а чији је један од циљева ширење неповерења према званичним информацијама и медијима.

Друга претња је утицање на способност грађана да гласају кроз охрабривање да не изађу на изборе или да их бојкотују, трећа претња су директни напади на политичаре или странке, четврта претња је нарушавање поверења у демократију кроз представљање изборног система као слабог и склоног манипулацијама и коначно пета су сајбер напади на кључну изборну инфраструктуру и поремећај нормалног изборног процеса.

Готово све ове претње добро су познате већини гласача у Србији. Од кампање „белих листића“, до изборне крађе пре одржаних избора, пласирања информација о десетинама хиљада придошлица које наваљују на бирачка места у Београду преко одређених налога на друштвеним мрежама, до трагикомичних „сајбер напада“ који укључују нестајање резултата избора са сајта Републичке изборне комисије, иако су они све време били на сајту.

Питање је само шта мисли просечни бирач у Србији: да ли су иза ових активности стајали „агресорска“ Москва и „опортунистичка“ Кина или нека друга престоница.