Епископ Иларион након хиротонисања: „Ако заборавим КиМ, нека ме заборави десница моја“

Молим се Богу да моје ново служење, на које ме данас пратите из наше заветне земље у престоницу, допринесе да Косово и Метохија буду још ближи Београду, те да сви по речима Господа Христа будемо једно поручио је нови Епископ Иларион (Лупуловић). Игуман Драганца у Косовском Поморављу, Дечанац, а рођени Београђанин, у храму Светог Саве на Врачару хиротонисан је данас. Владика Иларион је сада истовремено и викар Патријарха СПЦ.

„Хвала вам Источани на господању, хвала вам Призренци на господству и Богословији, благодарим вам Ораховчани и Хочанци на вину и песми, хвала вам Митровчани и Колашинци на срчаности, захваљујем вам Косовци што упркос свему и даље орете да би поново родила света земља наших предака, а благодарим и вама косовски Моравци што сте ме научили да неје мушко и тепа, но је мушко и трпи тепање. Као и то да је Бог сладак, а црква слатка“, казао је епископ у својој беседи пред окупљеним верницима, али и бројним гостима са самог КиМ-а и централне Србије.

Он је од 2013. игуман манастира Драганац где је за кратко време обновио манастир, и сам црквени, али и културни живот поморавских Срба.

Назначио је да је нарочиту Богу благодаран због тога што је могао да као монах управо упознаје народ и да се са њим сроди кроз песму али каже и муку, здравице и опела, болести и исцељења, падове, испосвести, молитве и заједничку чашу.

Архимандрит Иларион је у Драганац дошао из Дечана у којима се и замонашио 1996. године.

Он се у својој беседи управо захвалио и путу који га је одвео у „најчудесније место на свету – Високе Дечане“.

„Хвала Светом краљу Стефану Дечанском, домаћину обитељи која је за мене постала Гора Откровења, Горња одаја, место васкрсења и вазнесења, место силаска Светог Духа. У Дому Спасовом, немањићкој царској лаври, манастиру Високим Дечанима, срео сам Бога ја недостојни… Тада сам стекао вечну породицу; оца који ме је родио Јеванђељем, тадашњег игумана дечанског а садашњег Епископа рашко-призренског господина Теодосија и браћу који су моја утеха и прибежиште; браћу из којих сија тајна монашке схиме и блаженог живота у свештеној заједници“.

Казао је да му се у Дечанима отворио прозор ка „предивној галаксији монашких заједница“:

„Од Јерусалима и Свете Горе и Свете Јеладе, преко Кијева и Свете Русије, па све до Северне Америке и тамошњих места, благословених православним јеванђелским подвигом“.

Његов животни избор је заправо и био да буде монах у Дечанима, подсетио је Иларион.

Сада је „епископским достојанством колико почаствован толико и обремењен“.

Идем, браћо и сестре, на пут за мене нов и, у извесној мери, непознат

„Остаје ми једино да се на овом путу успињања на Синајску Гору уздам у милост Божју и Ваше молитве, Свјатјејши Владико, оци архијереји, браћо свештеници и монаси, сестре монахиње, народе Божји, децо Божја, да бих и ја недостојни заволео епископство као добро дело служења Богу и верном народу“, поручио је.

Епископ је казао и да се моли Богу га ново служење допринесе да „Косово и Метохија буду још ближи Београду, те да сви по речима Господа Христа будемо једно“.

Са псалмопојцем пред свима вама се заветујем: ‘Ако заборавим Косово и Метохију, нека ме заборави десница моја!’

Захвалио се и монасима манастира Драганац.

„За житеље драганачке свештене обитељи може да се каже, заједно са апостолом Павлом, да је ‘у многоме кушању кроз невоље обиље радости њихове, и пуко сиромаштво њихово изобиловало у богатству простодушности њихове’. Захваљујем вам неизмерно, братијо. Опростите ми све недостатке, промашаје и падове. Молите се за мене, и ја ћу за вас, да бисмо и даље били заједно“, навео је.

На литургији на којој је игуман манастира Драганац хиротонисан у чин Епископа новобрдског, викара Патријарха СПЦ, патријарху су саслуживали митрополити и епископи СПЦ међу којима је био и Владика Теодосије, као и многобројно свештенство из више епархија.

Патријарх је епископу Илариону уручио жезал – „символ архијерејске службе“.

„Најпре епископ мора да се поистовети са Христом да би могао да се поистовети са сваким човеком, са крстом сваког човека, са муком, страдањем, недоумицом, али и радошћу, јер када је поистовећен са крстом Христовим онда је поистовећење са верним народом који му је поверен поистовећење са крстом који је васкрсење. Зато је важно да епископ говори читавим својим бићем Христову реч“, поручио је.

Патријарх је оценио да је Иларион показао да „зна да се поистовећује са Хистом и са ближњима“:

„Више од половине свог живота сте провели на Косову, распетом, страдалном, али и месту васкрсења, васкрсавања, месту победе, победе истине Христове и љубави Његове. Показали сте да можете до крајњих могућих граница своју слободу да подредите слободи која је у Христу кроз послушање у нашим животима реализована. Послушање које сте имали у Цркви поистоветили сте се са сваким човеком са којим сте долазили у сусрет; најпре са нашим народом, многострадалним и православним, али и са другим људима, и са Албанцима. Имали сте места у својој души и у свом срцу да свима сведочите Христа распетог и васкрслог, знајући да је у поистовећењу са Христом поистовећење са спасењем сваког човека“, поручио је Порфирије.

Данашњој литургији присуствовао је велики број грађана, али и представници власти у Србији, међу којима више министара, директор Канцеларије за КиМ, као и драмски уметници и личности из јавног и културног живота.

Еписко Иларион је један од најобразованијих владика нове генерације СПЦ. Има високо и вишеструко уметничко образовање, као и теолошко. Течно говори више страних језика укључујући и албански језик.