ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: Срби неће погазити „Косовски завјет“

Његово преосвештенство епископ бачки Иринеј поручио је да ће државно руководство Србије по питању Космета морати да озбиљно узме у обзир већински став српског народа.

Владика Иринеј изјавио је да лично не вјерује да српски народ може да погази само своје биће, свој идентитет и његов извор формиран на Косову и Метохији који је нормиран као Косовски завјет.

Он је рекао за „Вечерње новости“ да ће правда о страдању српског народа на Космету остати закопана „све док сила отима земљу и градове и док међународна заједница истрајава на рјешењима која су се већ показала као бумеранг“.

Владика Иринеј навео је да ће се Блиски Исток, Каталонија…тек показати као бумеранг и додао да истина о Космету, међутим, није закопана нити може бити закопана.

„У окриљу наше цркве та истина је увек громко сведочена, почевши од извештаја некадашњег епископа рашко-призренског, потоњег патријарха Павла, преко многих других. Наши најбољи научници, књижевници, песници, новинари, ствараоци, сви се, свако на свој начин и по своме дару, изјашњава о Космету“, каже епископ Иринеј и додаје да не може да прећути ни многе руске и ствараоце на Западу који се баве темом Космета.

Коментаришући одлуку Бугарске православне цркве да „под своје окриље“ прими непризнату Македонску православну цркву, епископ Иринеј је рекао да треба напоменути да је садржај те одлуке познат из медија и коментара, али да та одлука званично још није достављена ни Васељенској патријаршији ни СПЦ ни осталим сестринским православним црквама.

„При томе, морам да дам једну исправку: у тој одлуци се не каже да бугарска црква `прима под своје окриље` споменуту цркву у расколу, него да је вољна да покуша да за њен излазак из статуса неканоничности посредује, на молбу код других православних цркава“, појаснио је он.

Према његовим ријечима, бугарска црква је, ипак, свјесна чињенице да се не смије огријешити о свеправославни консензус нити о свој полувјековни православни курс, а поготово не смије у служби једног раскола да сама себе доведе у опасност да поново и сама доспије у раскол и са мајком црквом у Цариграду и са другим православним црквама, јер је и сама седамдесет година била у расколу.

У осврту на рад Мјешовите комисије СПЦ и Хрватске о тумачењу улоге кардинала Алојзија Степинца у Другом свјетском рату и његовој евентуалној канонизацији, епископ Бачки је нагласио да су становишта и даље остала неусаглашена.

„Као што је познато свака страна – наша српска, православна и она друга хрватска, римокатоличка остала је током и после дијалога на својим позицијама. Чињеница да се хрватски политичари толико уплићу у то питање и да се упињу да у Ватикану `лобирају` за кононизацију Степинца довољно говори о природи и намени читавог `пројекта Степинац`“, сматра он.

Епископ Бачки је нагласио да заиста не може да зна какав ће бити исход приче о Степинцу.

„Данашњи папа другачије схвата историју наго каптолска средина у Загребу или пак бискупска већина у Хрватској. Уосталом, и у Хрватској се чују трезвени и опомињујући гласови. Видећемо“, рекао је владика Иринеј.