Градња храма Христа Спаса у Приштини започета је на земљишту у власништву Српске Православне Цркве и према свим законским процедурама из 1992. године, саопштено је из Епархије Рашко-призренске.
У саопштењу, поводом текстова објављених у појединим косовским медијима на албанском језику да је тај саборни храм саграђен незаконито и да треба да буде уклоњен, пише да Епархија поседује детаљну документацију са дозволама и изводима из катастра који показују да је свака тврдња о наводној незаконитој градњи у потпуности неоснована.
Земљиште на коме се налази још незавршени храм Христа Спаса у центру Приштине и даље је у катастарском власништву СПЦ, што показује и најновији извод из Косовског катастра из 2012. године и стога су све спекулације о незаконитој градњи тог храма неосноване и представљају покушај политичке злоупотребе тог питања, стоји у саопштењу.
Градња храма Христа Спаса започела је 1992. године, у време када је на простору града Приштине живело 40.000 Срба, будући да СПЦ поседује још само један мањи храм који није био довољан за потребе верника, градња веће цркве је била неопходна, стоји у саопштењу.
Градња храма је започела уз пуну сагласност тадашњих покрајинских и републичких институција, као и управе Приштинског универзитета, додаје се.
Из Епархије подсећају да ни на једну одлуку у вези изградње храма није уложена никаква жалба и да је наводна потреба за његовом легализацијом потребна у истој мери колико је потребна за све објекте који су саграђени у том времену, у складу са тадашњим законским нормама.
Епархија Рашко-призренска је са документацијом везаном за градњу храма Христа Спаса и власништво над земљиштем на коме се храм налази благовремено доставила и свим међународним институцијама на Косову и Метохији и спремна је да своја права брани свим правним средствима, додаје се.
Додаје се да је „селективно тумачење закона на штету СПЦ више у домену дискриминације на етничкој и верској основи, него што је заснована на било каквим законским основама“, а свака тврдња да је градња тог храма била политички мотивисана, представља злонамерну провокацију.
„Идеју о градњи храма покренуо је тадашњи епископ Рашко-призренски, а потоњи патријарх српски Павле, који је одлукама свих тадашњих релевантних институција добио сагласност за овај пројекат“, подсећа се у саопштењу.
Сваки насртај на храм биће отворени напад на СПЦ, чија су права јасно регулисана, поручили су из Епархије.
Тагови: Приштина, Српска православна црква, Црква