Енигма око 15. марта: Шта је забележио РАТЕЛ и шта то значи

Getty © Srdjan Stevanovic

Међу бројним теоријама које су се распредале претходних дана у вези са догађајем од 15. марта могла се чути и она да је употребљено (некакво) електромагнетско оружје. Шта је „разгрнуло“ масу људи тога дана још није утврђено, али званични подаци Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), требало би да ставе тачку на нагађање да би могло бити речи о „електромагнетним таласима“, јер показују да тог дана није било никаквих одступања од дозвољених вредности јачине електромагнетне емисије у Београду.

Студенти у блокади из Београда су као један од својих захтева тражили да се спроведе истрага „надлежних органа како би се утврдиле све околности и одговорности у вези са појавом која је изазвала страх и панику 15. марта „у 19.11 часова дуж Улице краља Милана, током мирног протеста и 15 минута тишине“. Како наводе, у том тренутку је дошло до „појаве непознатог порекла“, која је изазвала страх и панику међу грађанима.

Одмах након протеста власт је оптужена да је употребила „звучни топ“. МУП је још у ноћи протеста демантовао ове наводе, да би у данима након тога Војска Србије, Безбедносно-информативна агенција, као и званичници Србије негирали да су користили сонично оружје против демонстраната. Како би потврдили своје тврдње, за помоћ у истрази позвани су и ФБИ и ФСБ.

А јавним медијским простором круже и необичне теорије да је „звучни топ био само маска и да је прави удар дошао из јоносфере“. Према тим тврдњама, кривац је „чувена“ ХАРП технологија, систем за ког се вежу бројне теорије завере.

„Импулсно дејство, а како се то зна, па провери се Сеизмошлошки завод и њихов извештај… То је Теслина технологија употребљена у војне сврхе…“, може се чути у једном тумачењу.

Теорије (завере) се настављају. Подгревају их изјаве разних „стручњака“, политичара и невладиних организација, а и графикон који се може видети на сајту РАТЕЛ-а уноси додатну забуну за оне који га не тумаче на прави начин.

РАТЕЛ, наиме, спроводи мерење интензитета електричног поља на 33 мерна места у Београду, а најближе локацији протеста 15. марта је мерна опрема која се налази на Основној школи „Дринка Павловић“ у Косовској улици иза Скупштине Србије.

Подаци мерења показују да је у питању један релативно уобичајен дан и да је највећи ниво електромагнетне емисије забележен у 16.42 часова, али да је и тада био испод максимално дозвољеног нивоа зрачења које би могло наштетити људском здрављу.

Измерене вредности показују да ни на мерном месту у Краљице Марије 48, у Студентском дому „Вера Благојевић“ нигде нема премашења нивоа електромагнетне емисије, у посматраном временском периоду са слике, 1. март до 6. априла, укључујући и 15. март.

То се може видети и по томе што су све измерене вредности испод референтних нивоа, максималних нивоа у којима човек може боравити 24 сата, а да нема никакве штете по здравље. У тој табели су дате вредности по фреквенцијама, јер исте и зависе од фреквенција.

Мерење је рађено широкопојасно што значи да обухвата све емитере у фреквенцијском опсегу од интереса, од 100 килохерца до 7 гигахерца.

Нивои електромагнетне емисије у посматраном временском интервалу не премашују Правилником прописане вредности, у мереном опсегу, а мерени су сви системи, и радио-станице, вај-фај, тј. бежични интернет, као и сви системи мобилне телефоније, односно зрачења „панел антена“.

Подсетимо, на протесту 15. марта у Београду, за време петнаестоминутне тишине за жртве пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у 19.11 часова у Улици краља Милана зачуо се необичан звук, који је изазвао панику, трчање, гурање и падање окупљених грађана.

Прво основно тужилаштво раније је саопштило да на протесту није коришћен „звучни топ“, наводећи да је то „недвосмислено утврдило“ на основу извештаја добијених од Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Министарства здравља и Безбедносно-информативне агенције.

„Политика“ је пренела да ће Прво основно јавно тужилаштво у Београду следеће недеље почети да саслушава грађане у вези са неразјашњеним догађајем 15. марта на студентском протесту који је довео до тегоба грађана и панике. Како се наводи, требало би да буде саслушано више од сто особа које су преко невладиних организација доставиле податке.

Паралелно са испитивањем грађана, тужилаштво ће наставити да прикупља податке о другим лицима која су том приликом претрпела тегобе.