„Балкански ток“ је прексиноћ пробно пуштен у рад! – ексклузивно сазнају „Новости“.
Тренутно се тестирају аутоматика и системи управљања, проверавају се диспечерске станице, вентили, оптика и напајање, како би се стекли услови да плави енергент из правца Бугарске потече већ 30. децембра.
Тиме је један од најзначајнијих пројеката, који појачава економску и геостратешку позицију Србије, најзад приведен крају, упркос јаким бочним и директним политичким ударима. Када гас ускоро и званично потече српским магистралним цевима од Зајечара до Хоргоша, наша држава ће практично забетонирати своју енергетску безбедност, а стварају се предуслови да цена плавог горива буде повољнија за привреду и становништво. Несумњиво да ће после активирања нове трасе Србија бити привлачнија за инвеститоре, што за собом повлачи и раст економије и индустријске производње. Уз то, планирано је и оснаживање мреже, јер је у плану изградња секундарног цевовода, како би се гас довео у Владичин Хан, Љубовију, Бајину Башту и друга места.
У почетку ће у цевима примарно бити руски гас али ће у будућности бити могуће снабдевање и из других извора. Гасовод ће бити двосмеран, што подразумева да енергент примамо из Бугарске и из Мађарске.
– Цеви интерконектора бугарска граница – мађарска граница напуњене су гасом и у току је тестирање свих система неопходних за поуздан и несметан рад гасовода који је део унутрашњег гасног транспортног система Србије – наводи за „Новости“ Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“.
Он каже да ће гасовод, у складу с најавама које је дао председник Александар Вучић, бити спреман за оперативни рад 30. децембра, и да ће се наша земља снабдевати гасом из Бугарске већ 1. јануара.
– То значи да можемо да снабдевамо гасом становништво и привреду и из правца Бугарске, што поред постојећег правца из Мађарске сада представља нове могућности, али и већи степен сигурности снабдевања тржишта Србије, Републике Српске и Федерације БиХ. То је добра вест за све потрошаче, јер ће и цена бити повољнија.
Српски магистрални гасовод, дужине 403 километра, протеже се од Зајечара до Хоргоша. Наша земља је изузетно брзо реализовала полагање цеви. Прве активности су почеле лане крајем априла, а цео посао је завршен за двадесет месеци.
Као што су „Новости“ већ писале, планирано је да компресорска станица у нашој земљи буде завршена у мају следеће године, а и Бугарској је остало да уради још две своје. У Србији треба да се окончају и радови на блок и мерним станицама. Како су нам недавно објаснили у Министарству енергетике, садашњи притисак је довољан и то не омета пуштање у рад „Балканског тока“.
– Када компресорске станице буду у погону, гасовод ће радити пуним капацитетом и моћи ће да снабдева купце у Мађарској и Аустрији – појаснили су нам у Министарству.
Истичући значај „Балканског тока“ за енергетску безбедност наше земље, они наводе да Србија сада све потребне количине може да добије из овог правца.
– Србија ће бити више него безбедна, што до сада није био случај – рекли су наши саговорници у Министарству.
Градња „Турског тока“ почела је у мају 2017. године, а 8. јануара ове године у Истанбулу је пуштена у рад деоница цевовода на свечаности којој је присуствовао и српски председник Вучић заједно са Путином, Ердоганом и Борисовим.
Дужина гасовода је 930 километара са укупним капацитетом од 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Постављен је дуж Црног мора од Русије до обале Турске, а затим копном иде до границе са суседним земљама.
Првобитним пројектом „Јужни ток“, који је пропао, планирано је било да се гас из Русије, преко Црног мора, допрема у Бугарску, односно директно у Европску унију. Гасовод је требало да се састоји од четири паралелне цеви. Али, Софија је била под великим притисцима Брисела и Вашингтона. Руски председник Владимир Путин обуставио је тај пројекат 2014. године. Након састанка са Ердоганом, крајем те године, он је најавио да ће цеви бити преусмерене у Турску и да ће се Европа убудуће снабдевати одатле.
Бугарски премијер Бојко Борисов је крајем прошле године изјавио да је реализација пројекта „Јужни ток“ прекинута због корупције. Када је Бугарска закључила споразум о изградњи „Турског тока“, Борисов је изјавио да је одустајање од „Јужног тока“ повезано са притиском Америке и Западне Европе.