ЕФИКАСНОСТ ВАКЦИНЕ МОГЛА БИ ДА БУДЕ СМАЊЕНА: Мутирани грип јаче удара
Фото: Новости
Нове генетске варијације вируса Х3Н2 грипа који доминира ове године, могле би да смање ефикасност вакцине и погоршају сезону грипа, упозорили су амерички научници из Центра за контролу и превенцију болести.
Осим тога, ове године је већи ризик од озбиљних симптома грипа после открића да тај вирус има генетске мутације у односу на вирус који се користи за производњу сезонске вакцине, додали су стручњаци. Због тога се, наводе, може очекивати да буде смањена ефикасност вакцине за заштиту од тог вируса. Засада су откривене мале генетске промене вируса Х3Н2 међу неколико хиљада испитаних узорака.
Иако сваке године стручњаци бирају које ће мутације укључити у вакцину и понекад унапред предвиде нове генетске промене, догоде се нове мутације током саме сезоне грипа, чија активност је према подацима Европског центра за контролу болести засада средња у европском региону.
Према речима примаријуса др Лепосаве Гаротић Илић, епидемиолога из београдског Завода за јавно здравље, мање мутације вируса нису новост, и оне се сваке сезоне дешавају:
– Болест изазивају три типа вируса А, Б и Ц. Тип А има карактеристике да стално мења антигенски састав, при чему настају нови подтипови и варијанте вируса. Мање промене се дешавају скоро сваке године када долази до генетских мутација у оквиру истог подтипа, што доводи до појаве мањих или већих епидемија.
Какве последице ће ове сезоне изазвати мутација вируса, то не може да се предвиди, као што не може да се предвиди ни број оболелих на почетку сезоне.
– Колико ће људи оболети зависи од епидемијског потенцијала настале варијанте, имунолошког статуса становништва у односу на појаву измењеног, али истог подтипа. То може да буде тежа клиничка слика код једне групе пацијената, што, опет, зависи од имунолошког статуса и придружених болести. Ако вирус потпуно промени структуру, као што се дешавало ранијих година, може да дође до епидемије – објашњава др Гаротић Илић.
Према подацима Европског центра за контролу болести, сваке године приближно 10 одсто европског становништва се инфицира вирусом грипа, што може да узрокује настанак компликација код оболелих и доведе до повећања броја оболелих који морају болнички да се лече. Највећи ризик је код старијих особа, хроничних болесника и мале деце, али свака особа је у ризику да развије тешку форму болести или добије неку компликацију, било као последицу вируса грипа или секундарне бактеријске инфекције (пнеумонија, отитис).
МЛАЂИ БОЉЕ ЗАШТИЋЕНИ
Докторка Лепосава Гаротић Илић каже да истраживања показују да вакцина против грипа штити млађе особе у око 80 одсто случајева, док је заштита старијих од 65 година мања:
– Вакцинацијом старијих од 65 година и хроничних болесника постиже се смањење настанка могућих компликација и смртних исхода код више од 70 одсто вакцинисаних, као и смањење хоспитализације и до 30 процената.
