Ефикасна батина против Срба: Зашто Запад ћути на најављено уједињење Албаније и Косова

фото: З. Шапоњић

Запад је већ потврдио да има благонаклон став према албанском сепаратизму, отимањем Косова и Метохије, па не чуди што имају двоструке аршине када су у питању Срби и Албанци, мишљење је историчара Александар Раковића поводом писма које Србија намерава да упути ЕУ са питањем зашто ћуте на најаву уједињења Албаније и Косова.
Раковић истиче да је одлука коју је донео председник Србије да од ЕУ тражи објашњење и одговор на ово питање, одлика озбиљне дипломатије и да држава то треба упорно да поставља.

Запад подржава албански сепаратизам

„Ако би дошло до формалног уједињења Албаније и Косова то у овом моменту не би било прихватљиво али запад ће помоћи да тзв држава Косово и Албанија де факто постану један простор. У сваком случају, они ће према Албанцима увек имати најблагонаклонији став“.
То је, како каже наш саговорник, врста сегрегације према Србима коју спроводи западни део међународне заједнице, али за то имају и своје разлоге.

Албанци служе као батина против Србије

„Албанци им служе као полуга, као могућа батина против Србије. Албанци могу увек, па и војно да интервенишу и да Србију провоцирају, док друге земље то не могу,“ мишљења је наш саговорник.
Раковић истиче да је Западу све што се говори у Приштини веома познато, али да ћуте, јер их баш брига за то, док с друге стране, воде озбиљну хајку на Републику Српску која жели само да буде самостална по изворном Дејтону. Оно чега се Раковић прибојава јесте чињеница да ће Србија у неком моменту, ако неко други не буде реаговао, морати да реагује сама.
„То ће се неминовно догодити јер неће моћи да не буде неког одговора на албанске провокације. То више нису само претње већ имамо и упаде на север Косова. С друге стране, Бакир Изетбеговић прети упадом у дистрикт Брчко и нападом на ентитет …. Дакле, све су то претње оружјем против Републике Србије и РС,“ истиче Раковић.

Што Срби не смеју, Албанци смеју

Легитимно изабраним представницима српског народа се, додаје он, не дозвољава ни у РС ни у Црној Гори да воде суверену политику док се то другим странама омогућава и то преко мере.
Косово и Албанија до сада имају потписано 98 споразума везаних за различите сегменте, а владе Албаније и Косова данас потписују још 16 битних споразума. Сви споразуми се односе на приближавање у свим сферема друштва од унутрашње и спољне политике до образовања и културе. На столу је и споразум по коме би сви Албанци са Косова по аутоматизму требало да добију и албанско држављанство, али још није сигурно да ли ће тај споразум бити потписан.
Иначе на Косову је у дводневној посети боравио и албански председник Иљир Мета од кога су косовски званичници затражили да их Албанија подржи још више на међународном плану.
rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић
?>