ЏЕЈМС БОВАРД: Заборављено америчко бомбардовање Србије

Пошто су политичари и вајни стручњаци ову кампању представњали као моралну победу то је омогућило следећим председницима да нова америчка бомбардовања представљају као победу добра над злом.

Заборављене лажи готово извесно гарантују нову политичку превару. Пре 20 година Бил Клинтон је почео бомбардовање Србије „у име људских права, правде и етничке трпељивости“.

Око 1.500 српских цивила погинуло је у НАТО-бомбардовању, током једног од највећих лажљивих морализовања савременог доба.

Како је закључио Филип Хемонд, професор из Енглеске, „Кампања бомбардовања у трајању 78 дана није била чисто војна операција: НАТО је такође уништио оно што је назвао метама „двојне употребе“ (‘dual-use’ targets) као што су фабрике, градски мостови па чак и главну телевизијску зграду у центру Београда, у покушају да терором присили земљу на предају“.

Клинтонов ничим неизазвани напад на Србију, који је имао за циљ да помогне Албанцима у преузимању контроле над Косовом, послужио је као модел за „хуманитарне акције“ које су призивале присталице Џорџа Буша – бомбардовањем Ирака, Барака Обаме – бомбардовањем Либије и Доналда Трампа – бомбардовањем Сирије.

Клинтон је херој на Косову

Његов споменик, висок преко три метра, подигнут је у Приштини, на булевару који носи његово име.

Коментатор „Гардијана“ запазио је како Клинтон, који је подигао леву руку користи типичан гест вође који поздравља масу, док у десној држи документ на коме је уписан датум почетка бомбардовања Србије, 28. март 1999.

Споменик Клинтону био би веродостојнији да је он приказан како стоји на лешевима жена, деце и других цивилиа, погинулих у америчком бомбардовању.

Бомбардовање Србије је породична ствар Клинтонових

У једном интервјуу лета 1999. Године, Хилари Клинтон је изјавила: „Ја сам га натерала на бомбардовање., Не сме се дозволити да се крајем века дешава овако нешто – највећи холокауст нашега доба. И чему служи НАТО ако не да брани наш начин живота?“

У биографији Хилари Клинтон, коју је крајем 1999. године објавила Гејл Шихи, пише да гђа Клинтон после избијања афере Левински са мужем, није говорила осам месеци, а да га је крајем марта 1999. позвала телефоном и најоштријим тоном захтевала од њега да почне бомбардовање Србије. Што је он и учинио у року од 24 часа.

Тим поводом, Александер Кокберн у „Лос Анеђелес тајмсу“ пише: „Није чудо што је Хилари наговорила Клинтона да баца тепих-бомбе на Србију како би се одбранио ‘Наш начин живота’, Прва дама верује у лековитост полицијског надзора и сматра да је дужност државе да се њиме бави. Рат је за њу начин обликовања друштва, терапија помоћу крстарећих пројектила, а као прави неосетљиви полицајац она се не устручава ни најтежих облика терапије: смртне казне“.

Пажљиво сам пратио рат од самог почетка, али нисам имао среће са уредницима који моје коментаре, осуде бомбардовања, хтели да објаве у својим листовима, па су они остали забележени у мом дневнику

7. април 1999. године. Већина медија и већи део америчке јавности оцењивао је Клинтонову политику према Србији по призорима бомбардовања и разарања, радије него да се запита постоји ли икакав прави повод и оправдање за бомбардовање. Потпуна победа фото погодности. Каква пародија, каква срамота ове земље!

17. април. Моја основна мисао о Косовском сукобу: Мрзим све ратове. И да ли је ово био свети рат за америчка добра дела или за америчку светачку слику о себи? Сенатор Џон Мекејн рекао је да је рат неопходан како би се одбраниле америчке вредности. Да ми се смучи у стомаку! Још један хитлеровски испад овог месеца“.

13. мај. Овај проклети српски рат симбол је свега што је наопако у праведном, поштеном приступу свету…. и проблемима ове нације.

ОВК

Сурова природа ОВК била је добро позната пре него што ју је Клинтонова администрација назвала „борцима за слободу“, а само годину дана раније, Стејт департмент је осудио терористичке акције тзв. ОВК. Она је увек била блиско повезана са трговином дрогом, и одржавала је блиске везе са Осама бин Ладеном Наоружавајући ОВК, Клинтон се представио као борац против неправде, и уједно одвратио пажњу јавности од истраге коју је Конгрес водио против њега.

Клинтону су помогли многи конгресмени, увек спремни да представе америчко бомбардовање као средство за постизање правичности. Сенатор Џо Либерман узвикивао је да се „САД и ОВК боре за исте вредности и начела. Борба за ОВК јесте борба за људска права и америчке вредности.“

Пoчетком јуна 1999. „Вашингтон Пост“ пише како неки председникови сарадници и пријатељи оцењују бомбардовање Косова у Черчиловом стилу – као Клинтонове „најсјајније часове“ (finest moments).

Клинтовона администрација оправдавала је убијање цивила, јер су Срби, наводно, починили геноцид на Косову. По завршетку бомбардовања, о томе нису пронађени никакви подаци, али су Клинтон и Тони Блер наставили да се хвале како је њихов рат препречио пут новом Хитлеру.

У говору америчким војницима, на Дан захвалности 1999. године, Клинтон је рекао да деца косовксих Албанаца воле Сједињене Државе „јер смо им вратили слободу“. Изгледа да је Клинтона слобода кад те терорише неко ко је исте етничке припадности. Пошто су Срби протерани са Косова, тамошњи Албанци су осетили појачани терор ОВК, која се није придржавала обавезе о разоружању.

„Лос Анђелес тајмс“ објавио је 20. новембра 1999. како се на Косову развија борба за власт, у којој екстремисти настоје да ућуткају умерене вође. У страху да на Косову не изгубе власт, радикални Албанци окрећу се против својих сународника […] киднаповањима, пребијањима, бомбашким нападима, па чак и убиствима.

Америчке и НАТО-снаге нису ништа предузимале, док је ОВК наставила своје етничко чишћење, убијањем српских цивила, рушењем њихових цркава и терором над немуслиманима. Скоро четврт милиона Срба, Рома, Јевреја и осталих припадника мањина, побегло је са Косова после Клинтоновог обећања да ће их заштитити. У марту 2000. године избили су нови сукоби, којима је ОВК почела нападе на Србију у покушајима да заузме територију за коју је тврдила да историјски припада Албанцима. Јиржи Дирнстбир, изасланик УН за људска права изјавио је да НАТО бомбардовање није решило ниједан проблем, већ је само повећало постојеће и створило нове. Југословенска привреда је уништена. Косово је уништено. Стотине хиљада људи немају посао.“

Учешће САД у злочинима

До НАТО-бомбардовања амерички грађани нису били умешани у злочине ни Срба ни Албанаца. Међутим, после америчког бомбардовања и претварања великог дела Србије у рушевине, како би се српска војска присилила да напусти Косово, Клинтон је, заправо, Америку учинио одговорном за остатак Срба на Косову. Било би то као кад силом раздвојите неку групу људи, а затим као полицајац стојите мирно и звиждућете, док их неко убија. Пошто су САД обећале да ће донети мир Косову, Клинтон сноси део одговорности за сваку нову колону избеглица која се креће на север од Косова. Упркос свим проблемима Клинтон се 13. децембра 1999. године на конференцији за штампу хвалисао како је „веома, веома поносан на оно што су САД постигле на Косову“. У књизи Осећајући ваш бол : Експлозија и злоупотреба државне моћи у годинама Клинтона и Гора, објављене 2000. године имао сам и поглавље под насловом „Моралисање бомбама“, што је дало повода једном или двојици коментатора да нападну књигу. Норман Провајзер, директор Центра Голда Мејр за политичко вођство, подсмевао ми се: „Бовард напада Клинтона због нелегалног и необјављеног рата на Косову, а да се и не потруди да помене како је, током читаве историје САД, Конгрес само четири пута изгласао објаву рата“.

Како је ситуација на Косову постајала безизгледна, то је било све лакше окретати се против [оног што је довело до] краха. У октобру 2002, у USA Today, окривљујући Бушову админисстрацију за рат у Ираку, написао сам: „Жеља да се шири слобода не доноси аутоматски дозволу за убијање […] У операцији „Уједињене снаге“ 1999. бомбардован је Београд у Југославији, како би се његовом предајом ослободило Kосово. Иако је српски вођа, Слободан Милошевић, истакао белу заставу, етничко чишћење је настављено. Српска мањина је убијана, а њене цркве спаљиване на исти начин, на који су Срби претходно терприсали Албанце!“

Године 2001. у American Conservative подругљиво сам написао: „Пошто су НАТО-авиони побили стотине ако не и хиљаде Срба и Албанаца, Клинтон је могао да се појави играјући пируету као спасилац“.

После завршетка бомбардовања многи су Срби на Косову убијени, а њихове цркве спаљене. Мир, који је донео НАТО, изазвао је бекство четврт милиона Срба, Рома и Јевреја.

Године 2014, Комисија ЕУ утврдила је да је немилосрдна завера која је Клинтона овластила да бомбардује Србију, довела да грозоте убијања људи са циљем да се њихови органи, бубрези, јетра и други органи изваде и продају.

Клинт Вилијамсон, главни тужилац специјалних снага ЕУ, изјавио је 2014. године да су виши чланови ОВК учествовали у убијању, отмицама , принудним исељењњем и незаконитим држањем у логорима, силовањима, принудним исељавањима породица из њихових домова и рушењем цркава и других верских објеката.

„Њујорк Тајмс“ је писао да суђења косовским трговцима људским органима могу бити недовршена и заташкана […] Последњи извештаји о трговини људским органима на Косову су веома штури због страха сведока да дају изјаве у малој земљи где су клановске везе веома чврсте а бивши чланови ОВК се славе као хероји. Бивше вође ОВК заузимају високе положаје у влади. Амерички политичари их готово потпуно подржавају. Потпредседник Џо Бајден назвао је бившег вођу ОВК Хашима Тачија Џорџом Вашингтоном Косова. Неколико месеци касније, известиоци Европске комисије објавили су да је Тачи умешан у трговину људским органима.

Клинтонов рат против Србије отворио је Пандорину кутију, због чега свет и данас осећа последице. Пошто су политичари и вајни стручњаци ову кампању представњали као моралну победу, то је омогућило следећим председницима да нова америчка бомбардовања представљају као очевидну победу добра над злом. Поштених оцена неправедног убијања има мало, а и она су далеко од интересовања медија.

Џејмс Бовард

Џејмс Бовард (James Bovard) је амерички писац и предавач. Редовни је сарадник најугледнијих америчких листова и часописа, а у својим написима оштро критикује Вашингтонску администрацију. Објавио је и десет књига, од којих су неке преведене на шпански, арапски, јапански и корејски језик.