ДВЕ НЕМАЧКЕ: Извађен „из туршије“ Западни план којим би се Србији дефинитивно отело Косово

Кроз модификовани концепт две Немачке за решавања косовског питања, покушавају да нам потуре „мртворођенче“, а ЗСО користе као мамац за Београд, да пристане на концепт који ни по чему не може да се пореди са оригиналом јер тзв. Косово није суверена нити међународно призната држава, каже за Спутњик професор Слободан Самарџић.

Концепт две Немачке поново је у игри за решавање косовског питања, а на њему, према тврдњама из Приштине, раде бароница Кетрин Ештон и амбасадор Френк Визнер, све у договору са Мирославом Лајчаком. Иза ових „официјалних“ имена стоји заправо, како се тврди, Немачка преко свог новопеченог изасланика Јенсом Плетнером коме „асистира“ француски изасланик Емануел Бон, a у ствари они желе да оживе овај модел, али тако да Немачка не буде опет јавни „покретач овог предлога“.

Две Немачке би уједно требало да буде и модел коначног споразума у коме би место имао и Бриселски споразум и ЗСО али у – „у нешто измењеном издању“.

Неприхватљив предлог

Подсећања ради, овај предлог већ је својевремено био део преговора Београда и Приштине, али је то наша страна тада одбила. Главна тачка неслагања била је та да су две Немачке биле независно признате државе, што није случај са Косовом, који је део Србије по међународном праву и Резолуцији Уједињених нација.

Професор др Слободан Самарџић који је био део преговарачког тима Србије у том периоду каже да ни данас, ма колико да је модификован, овај предлог за нас није прихватљив.
„Тај концепт је одбачен 2007. године на преговорима, а њега је покушао да нам предложи Волфганг Ишингер, један од тадашње преговарачка тројке. То је била друга фаза преговора о статусу Косова, и ми смо тај предлог одбили тад, мислећи да је одбијен за сва времена. Наша је аргументација била јасна, а они нису могли да докажу да тај концепт може да се примени на случај Косова и Метохије и Србије и то је стављено „ад акта“,“ објашњава Самарџић.

Отварање „туршије“

Сада се овај предлог поново вади из „туршије“ додаје Самарџић, после скоро 15 година јер Немци који покушавају да одиграју главну улогу у свему овоме немају бољу идеју па покушавају да оживе ову.

„Мене чуди наша страна, да уопште неко о томе и разговара. Тај нови предлог није одбијен сада и није речено да је он одбијен још 2007. године и да нема разлога да се тај предлог ставља на сто јер је „мртво слово на папиру“. То је наша званична делегација морала да стави свим до знања,“ сматра наш саговорник.

Самарџић подсећа да је концепт две Немачке био Споразум о основама односа између СР Немачке и Демократске Републике Немачке потписан дана 21. децембра 1972. који је имао улогу нормализације односа између две стране.

„При чему се ту радило о две државе које нису признавале једна другу али су биле признате у међународним оквирима. Другим речима, они не признају једна другу али поштују међусобно суверенитет и територијални интегритет једна другој. Међутим, у случају Косова где Србија не жели да призна КиМ овај модел је непримењив,“ каже наш саговорник.

Самарџић напомиње да се реч нормализација, која постоји у том концепту, шверцује сада и у преговоре за међусобне односе Србије и КиМ. Наш саговорник сматра да је Заједница српских општина и њено формирање заправо „замка“ за Београд да би прихватио овај план две Немачке, уз подсећање да оквир за ЗСО постоји и у Ахтисаријевом плану у Анексу 4.

ЗСО као „удица“ Београд

„Али се ту у преговорима, бар је тако нудио тада Ахтисаријев тим, говорило о томе да могу да се прикључе и друге општине које нису чисто српске. И то није био неки проблем али се пре свега мислило на обједињавање српских општина да би се омекшао српски фактор на КиМ и да би прихватио независност,“ објашњава Самарџић.

Он сматра да треба по сваку цену тај модификовани документ две Немачке да одбацимо јер га је немогуће ни у ком облику применити на Србију и тзв. Косово.

Иначе модел две Немачке пресликан на косовски проблем, како то виде на Западу и у Приштини, подразумевао би да Србија прихвати независност Косова, али не и да га формално призна. Такође, он подразумева чланство Косова у Уједињеним нацијама, а поједине тачке тог оквирног споразума су у међувремену предвиђене Бриселским споразум.