ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: Вирус ће проћи, а подељеност међу Србима ће остати

Редитељ и академик Душан Ковачевић каже да живи за дан када ће се сви Срби сложити и поручује да никада и ни под којим условима не би именом и презименом потписао предају Косова и Метохије. У опширном интервјуу за косовско гласило на српском језику „Јединство“, Ковачевић прича и како проводи време у изолацији, али и о поделама у српском друштву.

Те поделе су нам, каже, једна врста наслеђеног играња и некакве ружне традиције да се стално свађамо и делимо.

„И сад гледам, слушам у последњих два месеца откако је ова болест узела маха, како се делимо по свим основама. Опет се једно ванредно стање, једна болест која односи животе, користи и политизује. Да ли са једне стране, да ли са друге стране или са треће стране? Да ли су у питању леви или десни, да ли су грађанске слободе, да ли су опције, владајуће структуре или опозиционе структуре, тек фронт је подељен и болест почиње да бива у другом плану“, каже Ковачевић, преноси Танјуг.

Истиче да ће се посебно наредних дана, када се настави изборни процес и крене кампања, видети како се све то заоштрава и он се боји да ће болест проћи, а да ће поделе остати.

Упитан да ли је у јеку пандемије и ванредног стања изгубљена свака мера за укус и пристојност тражењем од лекара да се определе за једну или другу политичку страну и откажу послушност држави, Ковачевић каже да је то толико неукусно, ружно и неморално захтевати од људи којима је струка и који су сад на првој линији фронта и по цео дан са зараженим људима.

„То је кукавички, прекукавички да ви седите негде по неким канцеларијама или по кафићима или било где и нападате лекаре који су међу зараженим људима, са опасношћу јер се преко 700 људи из тог медицинског сектора разболело. Ко се разболео од тих људи који нападају? Да ли неко може да ми каже једно име? Ко се разболео од тих који мрзе лекаре или нападају лекаре?“, запитао је Ковачевић.

То је, према његовим речима, једноставно недостојно приче, јер следећа теорија може да буде да су ови лекари који сад помажу уз ову власт и морају наравно да слушају владу као у свим земљама на свету, „а да смо ми на власти, они би били добри лекари, али пошто су са овима, онда су лоши лекари и ако дођемо ми на власт, ми ћемо имати наше лекаре који ће бити бољи“.

Та прича о томе да људе из професија који су у ту професију уложили 6-7 година школовања, па затим праксе још толико година и рада 30 година, осуђује неко ко је апсолутни аматер, дилетант без озбиљне школе или приучени научници, благо речено је срамотна, сматра Ковачевић.

„Тако да лекарима треба рећи велико хвала, јер упркос свему што се догађало, ми смо још увек, хвала богу, у прилично доброј ситуацији у односу на чињеницу шта се догађа у Европи. Замислите само чињеницу да Србија шаље осам авиона помоћи Италији. Оној земљи у коју смо пре десет година ишли да купујемо од кафе, панталона, џемпера, ципела, свега. Да ли је неко могао да помисли да ће се то десити икада, да ми Италији у било чему, у економском смислу, помажемо“, наводи Ковачевић и додаје да те људе треба пустити да раде свој посао.

На питање о томе како види будућност Косова и Метохије, каже да је једну врсту свог размишљања изнео у књизи „Двадесет подела“.

„Не бих могао да кажем ништа што би било у домену предаје, без обзира на све ово што ми сад можемо да причамо шта је паметно, шта је прагматично. Политика је, у ствари, уметност прагматичних одлука. Нећете добити никад оно што желите, али трудите се да не изгубите оно што имате“, казао је Ковачевић и додао да он никада не би именом и презименом потписао било коју врсту предаје КиМ.

„Ни под којим условима. Зашто? Зато што то не може да уради један човек. Тај грех не сме да преузме један човек, једна кућа, једна фамилија. То је грех. Зашто је грех? Зато што то није моје. Ја могу да се одрекнем моје куће овде у Београду, могу да се одрекнем свега што имам ја приватно. Немам пуно, али могу врло лако да се тога одрекнем, али не могу да се одрекнем нечега што није моје. Односно, што јесте моје, али није моје власништво“, каже Ковачевић.

Констатује на крају да смо, нажалост, у врло неугодној, изузетно тешкој ситуацији, јер смо подељени и „не можемо да се договоримо ни око чега“.